Sam naslov kaže da mi se ovaj crtani film jako dopao. I to nema veze sa tim što je Looney radio svoju prvu režiju i sinhronizaciju (dobro, ima i toga).
Jednostavno, ovaj animirani film podigao je ostalima lestvicu na mnogo viši nivo.
Spiderman je jedan od retkih Marvelovih ultra popularnih superheroja koje nikada nisam volela. Nije mi leglo da čitam stripove o klincu-pauku, a još manje da gledam o njemu filmove, sa kastingom koji mi se nikako nije dopadao. Spiderman nekako i može da se provuče kroz Avengers-e, ali to je sve što od njega mogu da podnesem. Dobro, i ovu scenu:
https://www.youtube.com/watch?v=6w6-bgi5AuA
A zašto mi se ovaj crtani onda toliko dopao?
Sama priča je kreirana vrlo odvažno, hrabro. Igrali su se sa mešanjem svetova odnosno dimenzija, karaktera, izašli su iz klasiče Spiderman priče o jednom mladiću (Piter Parkeru) i napravili kolaž karaktera. Ovim su uneli ozbiljnu količinu svežine i paletu najrazličitijih likova, gde bar sa jednim možeš da saosećaš, ako ne i da se poistovetiš. Dubina njihovih odnosa nije teška, ali je dovoljno dobro urađena, tako da je crtani film sjajna kombinacija dečijeg momenta i uživanja za starije.
Držali su se stare dobre i oprodane matrice sa šalama za različite generacije.
Ono što me je izuzetno oduševilo je sam crtež. Sve izgleda kao stari 3D strip koji smo gledali sa 3D plavo-crvenim naočarima. Krupna tačka, roze-zelena pozadina i detalji. Treba malo vremena da se navikneš, ali kada se to desi, preplavi te oduševljenje. Bar je mene.
Još jedan interesantan detalj je što sve vreme imamo oblačiće sa mislima i naslovne stranice sa ključim rečenicama, koje prate tok radnje, baš kao i u stripu.
Sve ovo unosi posebnu dinamiku i atmosferu u film, a nama daje osećaj koji je između gledanja crtaća i čitanja stripa.
Skromno bih mogla da zaključim da je ovaj film jedan od najboljih crtaća protekle decenije i da je u pitanju jedno svojevrsnu vizuelno iskustvo.
Add Comment