Život i svet kroz moj objektiv – Nemanja Glumac

0

Da li biste se usudili da odete u grad koji ne poznajete i pokušate da preživite isključivo od fotografisanja? Nemanja Glumac jeste. Dečko, koga sam sasvim slučajno dodala na društvenu mrežu Facebook i pratila njegov rad. Ono što mi je zapalo za oko bile su fotografije iz raznih delova sveta. Nakon godinu dana, rešila sam da mu se obratim i saznam nešto više o njegovom načinu života.

Foto: Branislav Jovanović

Foto: Branislav Jovanović

Pre nego što počnemo sa pitanjima, koja je tvoja trenutna destinacija?

– Novi Sad, Vojvodina, Srbija.

Koji grad je tvoj dom?

– Ne znam kako da odgovorim na to. Rođen sam u Beogradu i neke od najboljih godina sam proveo u njemu i za njega me veže mnogo uspomena, kao i dragih i posebnih ljudi. Obožavam energiju tog grada.
U Novom Sadu sam praktično odrastao i proveo najveći deo svog života. Evo, i sada živim u njemu. On će uvek biti dom, ali da li je jedini? Ne bih rekao.

Bangkok je imao izuzetno veliki uticaj na moj život i na neki način predstavlja prekretnicu. Prema njemu gajim ambivalentna osećanja. U isto vreme će deo mene zauvek ostati tamo i isto tako su mi za njega vezane neke negativne emocije i uspomene. Ne bi vredelo da objašnjavam jer je potpuno subjektivan osećaj, ali znam da nisam jedini koji je doživeo “Grad anđela” na taj način.
Grad u koji uvek rado svraćam i koji se u poslednje vreme sve više nameće kao potencijalno mesto za život je Budimpešta. Tu je u komšiluku, kolima se do tamo stiže za samo 3 sata, a zapravo je prava metropola. Budimpešta me prosto pleni svojom arhitekturom i zgradama na čijim fasadama se čita duga istorija razvoja grada. Najlepša od svega mi je energija koju ona nosi i osećaj slobode kada besciljno šetam njenim ulicama. Verujem da bi se većina novosađana složila sa mnom kada kažem da je atmosfera u Budimpešti nekako poznata, domaća. Prosto mi ne deluje da sam u drugoj državi i u drugom gradu. Najverovatnije zbog toga što je Novi Sad (neuspeli) pokušaj kopije znatno umanjene verzije Budimpešte.

Kada si počeo da se baviš fotografijom i šta je uticalo na to da se opredeliš za ovaj posao?

– Sada, kada vrtim film u nazad, čini mi se da me je još kao malog privlačila fotografija i bili su mi strašno zanimljivi foto-aparati i sve u vezi sa njima. Još uvek se sećam mirisa stare kožne futrole sa nekog prastarog zenita. To mi je oduvek bilo kao droga, ali nisam toga ni postao svestan dok nisam potpuno spontano počeo i sam da fotografišem. Ne mogu da se setim tačnog momenta, ni kako je došlo do toga da kupim prvi foto-aparat. Bilo je to negde u prvim razredima gimnazije. Prvo sam pokušavao sa “Smenom 8”, a za rođendan sam dobio prvi digitalni aparat, neki prosumer “HP 845c” koji mi je tada delovao “profi”. Naravno da tada još uvek ništa o tome nisam znao niti razumeo . Tražeći neke savete o fotografiji (nije imao ko da me uči), slučajno sam naleteo na domaći forum “Dizajn Zona” i to je definitivno bio prelomni trenutak u mom profesionalnom životu. Sve što sam naučio o fotografiji, poteklo je odatle.Igrom srećnih okolnosti, negde na početku mojih studija arhitekture je neko od forumaša pokrenuo temu o tzv. stock fotografiji i od tog momenta sam zapravo počeo da živim od svojih fotografija, što je omogućilo mnoge druge slobode i ubrzalo moj napredak kao fotografa.

nemanja6

Koji je prelomni trenutak kada si odlučio da kreneš da putuješ i baviš se fotografijom u isto vreme? Koliko dugo to radiš?

– Ne bih mogao da kažem da je to bila svesna odluka. Od kako znam za sebe, putovanja su nešto čemu sam se najviše radovao i što mi je pričinjavalo neopisivo zadovoljstvo. Fotografija se nekako prirodno i organski “nakalemila” na tu moju pasiju. I pre nego što sam uzeo aparat u ruke, kad god bih putovao umeo sam satima da gledam kroz prozor automobila/autobusa/voza i da se gubim u novim predelima. Mislim da sam i tada nesvesno u svojoj glavi pravio fotografije. Čak se sećam da sam kao klinac zamišljao kako zamrzavam trenutak tako što trepnem (svi smo to nekad radili, zar ne?). Onog trenutka kada sam počeo malo ozbiljnije da zarađuejm od fotografije i putovanja su dobila neki drugi oblik i smisao.

Opredelio si se za stil života koji i nije tako jednostavan. Zašto?

– A koji “stil” života u današnje vreme jeste jednostavan? Ovo polu-nomadsko tumaranje i proces traženja i spoznaje sebe kroz sva iskustva svakako nije najjednostavniji, najsigurniji i najlepši način koji bi neko mogao da izabere, ali je jedini za koji znam i jedini koji želim za sebe. Ne bih voleo da su se određene situacije iz prošlosti (koje su u mnogome uticale na to da danas vodim ovakav život) odigrale drugačije. Ovaj način života ima svoju cenu koju svakodnevno plaćam i koju ću plaćati do kraja života, ali zaista je jedini za koji mislim da je vredan. Kastaneda je to rekao mnogo lepše nego što bih ja ikada mogao: “Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.Tuda ja putujem i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha.

nemanja4

Išao si na Bali, a u jednom periodu si živeo u Bangkoku. Da li si isključivo preživljavao od fotografije ili si radio još neki posao osim tog?

– Dobar izbor reči. U početku se to uglavnom i svodilo upravo na preživljavanje, mada je bilo i zaista lepih trenutaka kada mi ničega nije manjkalo. Ali da, živeo sam isključivo od fotografije. U poslednje vreme se situacija znatno popravila pa više ne moram da preživljavam, ali je fotografija i dalje jedina koja me hrani. Danas, kada me neko pita čime se bavim, volim da kažem da živim od fotografije i da živim za fotografiju.

Da li je bilo momenata kada si shvatio da se ne može preživeti od toga i da bi bilo najbolje da odustaneš? Šta je uticalo na tvoju odluku da nastaviš?

– Da. Mnogo puta mi je bilo jasno da tako više ne može, ali mi nije padalo na pamet da odustanem. Trebalo mi je vremena da se pokrenem i tada je bilo najteže. Gledaš u sve mogućnosti koje su pred tobom, slušaš druge koji ti govore kako imaš znanja/talenta/mogućnosti i potencijala da radiš i živiš mnogo bolje, a ipak se osećaš nemoćno i posmatraš sve to iz nekog svog staklenog kovčega. Sve vidiš, sve čuješ, ali ne možeš da se mrdneš. U jednom periodu, dok sam živeo u Bangkoku, imao sam 70kg na svojih 190cm. Jeo sam jednom dnevno u gradu u kojem ukusan obrok na ulici košta 1$. Ali, da li se kajem? Nikako. To su neverovatno važne životne lekcije koje su znatno uticale na moj život. Iskreno, ne znam kakvi su me đavoli i unutrašnji demoni gonili da nastavim dalje, ali drago mi je da jesu i drago mi je da nisam odustao u prelomnim trenucima. I danas se desi da posustanem, često sumnjam u sebe, ali mislim da za reč “odustati” nema mesta u mom rečniku. Još ćemo se mi “ćerati”.

Da li se plašiš da jednog dana nećeš imati dovoljno sredstava da živiš na taj način?

– Prođe mi često ta misao kroz glavu. Želim da verujem da ću uvek moći da živim od umetnosti, ali i ako dođe do toga da ne mogu, svi moji napori će biti usmereni ka tome da zaradim na bilo koji legalan način taman toliko da mogu da preživim i da fotografišem. Ali bez stvaranja i umetnosti zaista ne mogu da zamislim život.

Kažu da fotografija govori više od 1000 reči. Može li zaista fotografija sve emocije dočarati?

– Mislim da može i mnogo više. Isto tako kažu da je lepota u oku posmatrača. Za mene određena fotografija može da predstavlja jednu stvar ili da sadrži jedan određeni spektar emocija, dok u nekom drugom može da probudi nešto sasvim deseto ili čak potpuno suprotno. Upravo u tome je sva lepota ove umetnosti zamrzavanja trenutaka iz života. Čak i najbanalnija fotografija nosi neku emociju.

nemanja5

Da li imaš granice prilikom fotografisanja?

– Voleo bih da mogu da kažem da nemam, ali se neke granice ipak moraju poštovati. Posebno u ovako konzervativnoj sredini kakva je Srbija. Svakako se trudim da ih pomeram. Volim da fotografišem ljude kada su najiskreniji, što je veoma teško usled bezbroj maski koje svako od nas nosi u javnosti. Zato su momenti kada neko “spusti gard” dragoceni i retki. Ako to uspem da zabeležim, osećam se ispunjeno i srećno. Erotska fotografija je najočitiji primer toga. Osoba koja je ispred aparata je tada najranjivija jer je i u bukvalnom smislu potpuno ogoljena. U tim trenucima padaju sve maske i postaje besmisleno svo pretvaranje i gluma. Najveći problem u Srbiji ne predstavlja želja mnogih devojaka da imaju takve fotografije, već činjenica da to posle neko treba i da vidi. Odnos prema nagosti je u našoj kulturi veoma nakaradan i licemeran. Protiv nekih vetrenjača se ipak ne vredi boriti. Neke od najboljih fotografija verovatno nikada neću moći da objavim i  prikažem javnosti jer mi je iznad svega važna diskrecija i zaštita privatnosti devojke koju fotografišem. Ali moram priznati da cenim one devojke koje same odluče da krše i pomeraju te granice. Za to je danas potrebna velika hrabrost. Na neki čudan način bih sa erotskom fotografijom mogao da uporedim i zaista dobar portret. Iako možda deluje naivno, iskren portret je teško napraviti i on za mene predstavlja nešto izuzetno intimno. Možda se baš zbog toga kaže da su oči ogledalo duše i možda se upravo iz tog razloga pripadnici određenih plemena protive fotografisanju ili gledanju u aparat jer im to “krade dušu”.

nemanja3

Možeš li da podeliš sa nama fotografiju na koju si najviše ponosan?

– Može neko lakše pitanje? (smeh) Ovo mi je ubedljivo najveća boljka i večita omča oko vrata. Strašno mi loše ide kada treba da odaberem neku od svojih fotografija, što zbog bolesnog perfekcionizma, što zbog neodlučnosti i večite sumnje u sopstveni rad. To je inače i razlog zašto mi sajt stoji nedovršen već 10 meseci i to je razlog zbog kojeg se arhiva od nekoliko desetina hiljada fotografija samo uvećava bez da imam jasan odabir svojih najboljih radova kojima bih mogao da se predstavim ili da eventualno konkurišem na nekim takmičenjima i sl. Ukoliko ima dobrovoljaca koji su dobri u tome i spremni su da urade tu selekciju umesto mene, neka se slobodno jave. Jedna od meni dražih fotografija koje sam napravio u skorije vreme svakako je momenat stavljanja burme na venčanju jako dragog i bliskog prijatelja. Utoliko mi je draža što inače izbegavam da fotografišem venčanja i ne smatram sebe “wedding” fotografom. No, poziv prijatelja se ne odbija.

nemanja7

Postoji li neki fotograf čije su ti fotke inspiracija?

– Inspiraciju nalazim u svakodnevnom životu, ali ipak postoji nekoliko fotografa čiji rad jednostavno obožavam. Uglavnom su to portretni, “travel” ili “street” fotografi, ali im je svima zajednički nepogrešiv osećaj za presudni momenat u kojem treba da pritisnu okidač, kao i neverovatna emocija koju uspevaju da uhvate i prenesu gledaocu. Jedan od njih je Steve McCurry čiji portreti su vanvremenski i prevazilaze sve govorne i kulturološke barijere. Njegova najpoznatija fotografija (i verovatno jedna od najpoznatijih fotografija ikada) je portret avganistanske devojčice sa zelenim očima, snimljena u izbegličkom kampu 1984. godine. Fotografkinja čiji je rad tek nedavno (i sasvim slučajno) otkriven je Vivian Mayer. Njene fotografije sa ulica Nju Jorka s polovine XX veka prosto ostavljaju bez daha, a njen osećaj za društvo u kojem je živela i za kompoziciju su neprevaziđen. Ostale ću samo nabrojati jer bi mi trebalo nekoliko strana da pišem o svakom od njih ponaosob. To su: Henri Cartier-Bresson, Josef Koudelka, Robert Capa, ali i mladi JoeyL koji se probio zbog veoma hrabrog pristupa u portretnoj fotografiji, a posebno na putovanjima po Africi, Indiji i Bliskom Istoku. Sebastião Salgado i Jimmy Nelson zaslužuju posebno mesto na ovoj listi zbog toga što se bave pitanjima ekologije i očuvanja planete, ali i dokumentovanjem nekih od poslednjih netaknutih i autentičnih plemena koja nažalost nestaju sa lica zemlje. Zajedno sa njima i zajedno sa nama nestaje i planeta kakvu poznajemo. Utoliko je njihov rad izuzetno važan kao opomena svima nama, ukoliko za to već nije kasno.

Da nisi fotograf, šta bi bio?

– Mrtav.

Sada, kada znate njegovu priču, posetite i njegov profil na Instagramu: @NemanjaGlumac na kom se nalaze fotografije koje sadrže kratke priče iz raznih delova sveta.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Radnim danima sam Šejn, vikendom sam Brus Vejn.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend