Intervjui Srbija

Vojislav Radovanović: U biljkama prepoznajem ogromnu životnu energiju

Vojislav Radovanović je vodeći savremeni srpski slikar i vizuelni umetnik. Diplomirao je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu 2005. godine, u klasi Dragana Jovanovića. Inspiraciju najviše pronalazi u crtanju i slikanju biljaka.

(Fotografija: Vojislav Radovanović sa svojim radovima, 2017; Natalija Miladinović)

Od koga ste nasledili talenat za slikanje?

U mojoj porodici jedino je sa mamine strane, bakin otac, to jest moj pradeda Danilo bio talentovan za slikanje, a svoj talenat je, uglavnom, izražavao praveći od drveta male figure ljudi i životinja.

Iz kog ste puta upisali Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu?

Imao sam sreću da sam odrastao u porodici u kojoj sam dobio ogromnu podršku u mojoj ogromnoj želji da se bavim slikarstvom. Tako, kada mi je palo na pamet da probam da upišem Fakultet likovnih umetnosti, posle treće godine gimnazije, naišao sam na porodično odobravanje, sa porukom: „Ako misliš da bi trebalo da probaš – ti probaj! Ali nemoj da se razočaraš, jer uvek možeš da pokušaš ponovo…”.

Ipak, za time nije bilo potrebe. Upisao sam fakultet iz prvog puta, a posle mi nije ni padalo na pamet da završavam srednju školu, tako da ja, zapravo, imam diplomu fakulteta, ali ne i gimnazije.

(Fotografija: Rad slikara Vojislava Radovanovića, 2017; Natalija Miladinović)

Dok ste pripremali prijemni isipit za upis na ovaj fakultet, da li ste imali drugu opciju u slučaju da ne položite prijemni?

Ne, nisam razmišljao o drugim opcijama. Međutim, sada iz ove perspektive, zaista se uvek divim arhitekturi i ljudima koji se bave tom tako kompleksnom i odgovornom umetnošću. Da nisam uspeo u ovome, verovatno bih „zalutao” u arhitekturi.

Sećati li se šta ste prvo naslikali?

Da, odlično se sećam svoje prve slike! Stoji i dalje u bakinom i dekinom stanu u Sinđelićevom bloku u Valjevu. Imao sam oko devet godina. Naslikao sam temperama na šperploči upaljenu sveću i kapljice voska koje se slivaju niz nju.

(Fotografija: Vojislav Radovanović sa svojim radovima, 2017; Natalija Miladinović)

A prve izložbe?

Prvu izložbu sam imao sa svojih 15 godina u Narodnom muzeju u Valjevu. Zahvaljujući nastavniku likovnog, Milosavu Komnenoviću, dobio sam priliku da svoje tinejdžerske radove prvi put izložim na tako značajno mesto.

Posle nekolko godina, odnsono na drugoj godini studija sam prvi put izlagao samostalno u Beogradu, u Galeriji Studentskog kulturnog centra (SKC), kod tadašnje urednice Biljane Tomić. To iskustvo me je potpuno obeležilo i definisalo kao budućeg umetnika.

Kakav je položaj likovnih umetnika 21. veka u Srbiji?

Ne razmišljam o položaju umetnika. Položaj čoveka generalno je veoma loš! A položaj umetnika je samo refleksija opšteg stanja.

Milsim da onog trenutka kada umetnici počnu sebe da doživljavaju kao samostalnu instituciju – postaju jači od državnih ili javnih ustanova. Mnogo je lakše upravljati sobom kao pojedncem, nego li celokupnim infrastrukturama muzeja ili galerija.

Zato, ako mi kao pojednci budemo bili jači i stabilniji, i institucije će se oporaviti. Mnogima je izuzetno teško da prihvate odgovornost, pa su takvi primeri veoma retki.

(Fotografija: Rad slikara Vojislava Radovanovića, 2017; Natalija Miladinović)

Koje teme Vam daju najveću inspiraciju kada slikate?

Ja slikam korove, divlje biljke… U tim biljkama prepoznajem ogromnu životnu energiju. Ljudi ih ne vole, čupaju ih, spaljuju i prskaju otrovima, ali te biljke, ipak, opstaju i rastu bez obzira na ljude.

Mnogi korovi su lekoviti i jestivi, te predstavljaju neodvojivi deo ekosistema. Upravo iz tog razloga im se toliko divim!

Često, zaneseni predrasudama, umemo da budemo slepi pred svim njihovim lepotama. Korovi su isti kao i ljudi koji su, na jedan ili drugi način, žrtve predrasuda. Moje slikartsvo ima za cilj da ukaže na sve probleme naših svesnih i podsvesnih mehanizama.

Volite li više crtanje ili slikanje?

Zvučaće dosta čudno, ali još od studentskih dana ja objedinjujem i crtež i sliku, odnsono i crtačke i slikarske tehnike u jednom radu. To nije tako teško. Zapravo, osećam to kao najprirodniju stvar.

Moje slikarstvo mnogo računa na crtež, a crtež često liči na sliku… Ne delim te dve discipline – meni su one jedno.

(Fotografija: Vojislav Radovanović sa svojim radovima, 2017; Natalija Miladinović)

Vaš omiljeni slikarski pravac je?

Ako je reč o pravcu, tu ne bih mogao da izdvojim jedan pravac, jer obožavam slikarstvo nadrealizma i impresionaizam, a jako volim i konceptualnu umetnost.

Da ne pominjem koliko tek volim ranu renesansu… Generalno, volim umetnost!

Kog umetnika smatrate najboljim slikarem svih vremena?

Albrehta Direra, Dijega Velaskeza, Salvadora Dalija, Anselma Kifera, Gerharda Rihtera… Svi oni su vrhunski umetnici, tako da ne mogu da se odlučim.

(Fotografija: Radovi slikara Vojislava Radovanovića, 2017; Natalija Miladinović)

Mislite li da je pojava fotografije naškodila popularnosti slike?

Ne mislim da je tako. Umetnost je u oku posmatrača… Neko voli kameru i objektiv, a neko četkicu i boje. Tako je i sa svim drugim medijima, odnosno sa višemedijiskom umetnošću.

Takođe, ja se bavim i režijom, i performansom i fotografijom. Međutim, najviše se prepoznajem u slikarstvu, što ne znači da nemam veliku potrebu da se izražavam i kroz druge medije.

Pripremate li radove za neku novu izložbu?

Slikarstvo je neprekidno istraživanje i rad. Tu nema stajanja, niti odmora.

Kada vaše slikarstvo i umetnost dosegnu određeni nivo kvaliteta i prepoznatljivosti, onda se ponude za izložbe same od sebe nižu, pa tako stalno nešto novo pripremate. Trudim se da moj cilj bude dobar rad i slika sama po sebi, a ne prezentacija ili izložba.

(Fotografija: Vojislav Radovanović sa svojim radovima, 2017; Natalija Miladinović)

Gde možemo da kupimo Vaše slike?

Od početka karijere pa do sada, sarađivao sam sa brojnim beogradskim galeristima, tako da danas održavam saradnju samo sa onima koje smatram izuzetno profesinalnim galeristima i kvalitetnim ljudima.

Moje slike u Beogradu se nalaze u „Beoart-Liveart” galeriji, Prodajnoj galeriji „Beograd”, Galeriji „Vujadinović” i Galeriji M. Takođe, imam saradnju i sa dve galerije u Londonu, jednom Los Anđelesu, a odskoro imam čast da sarađujem i sa jednom jako lepom galerijom iz Filadelfije, „Mala galerija”, čija je vlasnica Zvezadana Stojanović.

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Iskreno, ne razmišljam o tome, ali znajući sadašnje stanje, verujem da će za 50 godina postojati mnogo više izražen uticaj privatnih kolekcionara i galerista na muzejske i javne kolekcije.

Verujem da će kapitalizam biti vidljiv u svim porama kulture i umetnosti, što će značiti privatizaciju ili gašenje svih javnih institucija, kao što su domovi kultura i gradske galerije u malim mestima. Dražavne institucije će moći da opstanu jedino uz pomoć privatnih mecena i donatora. U slikartsvu se neće ništa novo izumeti…

(Fotografija: Vojislav Radovanović sa svojim radovima, 2017; Natalija Miladinović)

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje