Intervjui Srbija

Vesna Stanković: Gluma mi donosi privid da mogu živeti stotine života

Vesna Stanković je jedna od najboljih i najlepših srpskih glumica. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu 1998. godine, u klasi profesora dr Vladimira Jevtovića. Sa njom u klasi bili su: Andrej Šepetkovski, Hana Jovčić, Ljubomir Bandović, Marija Milenković, Mina Lazarević, Nataša Tapušković, Nebojša Milovanović… Stalna je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Dobitnica je značajnih nagrada i priznanja. Pored glume, bavi se režijom, pisanjem i pedagogijom.

(Fotografija: Vesna Stanković, 2015; „Fejsbuk)

Odrasli ste na Homoljskim planinama i u Petrovcu na Mlavi. Šta pamtite kao najlepši deo svog odrastanja?

Ono što je obeležilo moje detinjstvo jeste priroda – celodnevno hodanje po šumi, branje pečuraka, ležanje na mekoj paprati, šumske jagode, miris trave, lišće koje šušti pod nogama… sloboda koju donosi samoća u prirodi.

Ako neko dolazi iz provincije i želi da se bavi javnim poslom u Srbiji, da li je automatski obeležen?

Nisam baš sigurna da je tako! Najveći broj javnih ličnosti upravo dolazi iz provincije. Jedino što smo mi u zaostatku sa nekim stvarima.

Ja nisam imala časove klavira, baleta, engleskog jezika… Mnogo toga sam morala sama da upoznajem jer mi nije bilo omogućeno još u detinjstvu. Ali krajnji rezultat je isti.

Završili ste tri godine studije prava, a onda se odlučili da upišete glumu. Čime Vas je gluma osvojila?

Gluma je jedna od najprivlačnijih profesija poznata ljudima. Većina onih koji u ranim godinama stanu na scenu kao amaterski glumci, ili u školskim predstavama, uglavnom se nepovratno „inficiraju” tom ljubavlju.

Gluma mi donosi privid da mogu živeti stotine života, da mogu biti ko želim, daje iluziju velike ljudske slobode, jer tu možeš da iživiš svoje strahove, čežnje, ljubavi…

(Fotografija: Vesna Stanković, 2015; „Fejsbuk)

Iz kog ste puta upisali glumu? Sećate li se šta ste pripremali za audiciju?

Upisala sam iz prvog puta kod profesora dr Vladimira Jevtovića.

Glavni adut mi je bio monolog Simovićeve „Hasanaginice” i brojne imitacije, jer sam dobar imitator. Mesecima sam predano radila na tome da pobedim sebe! Imala sam desetine imitacija spremnih za prijemni.

Radite kao profesor u Školi glume „Studio BIS”. Koje greške polaznici često ponavljaju?

Mnogo sam radila sa mladima. Najpre sam bila asistent Ružici Sokić, na predmetu gluma na Akademiji umetnosti „BK” u Beogradu. Kasnije sam dugo radila sa studentima, ali i sa osnovcima i srednjoškolcima.

Sada nemam dovoljno vremena za takvu vrstu rada, jer imam mnogo večernjih predstava, koje su često praćene putovanjima širom sveta. Stignem samo da povremeno u „Studiju BIS” izrežiram pokoju predstavu. Polaznici trenutno igraju „Pokondirenu tikvu” i „Lajanje na zvezde”.

Najveća greška početnika je ta što misle da je gluma sprdnja i kerebečenje. Međutim, gluma je ozbiljan i težak posao!

(Fotografija: Vesna Stanković kao Milunka Savić, 2015; „Fejsbuk)

Jedna od najpoznatijih monodrama u kojoj igrate jeste priča o ratnoj heroini Milunki Savić. Jesmo li polako počeli da zaboravljamo istoriju i sve manje zahvaljujemo onima koju su odbranili ovu zemlju za nas, potonje potomke?

Nismo ih zaboravili polako, već naglo, preko noći! Nekad dekretom nove vlasti, a nekad zbog naših sopstvenih slabosti. Pozorište i književnost su za sada jedini način da se ti slavni ljudi sačuvaju od zaborava.

Osnivač ste pozorišne trupe „Balkan novi pokret”, u čijoj je realizaciji nekoliko uspešnih istorijskih predstava, za koje ste sami pisali tekstove, režirali ih, ali i glumili u njima. Možemo li uskoro da očekujemo neki novi komad?

U pripremi su dve nove predstave, potpuno drugačijeg formata i ideje. Jedna je stendap komedija, a druga je pozorišni eksperiment, o kojem ću uskoro reći nešto više.

Učestvovali ste na mnogim značajnim pozorišnim festivalima u zemlji i inostranstvu, gde ste više puta nagrađivani. Koja dosadašnja nagrada Vam je najdraža?

„Zlatne kolajne” na Međunarodnom festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Imam ih ukupno tri – za dve predstave. I nema glumca koji ih ima toliko!

(Fotografija: Vesna Stanković, 2016; „Fejsbuk)

U popularnoj tinejdžerskoj seriji „Priđi bliže” tumačili ste ulogu arogantne direktorke jedne beogradske gimnazije. Mlađe generacije su obožavale ovu TV seriju, ali se takva sadržina serijskog programa ne viđa često u Srbiji. Koliko su nam potrebne serije ovakog tipa, kada govorimo o srednjoškolcima?

Poznato je da je ta omladina najverniji pratilac svih serija, te bi samim time bilo mudro da se ponovo napravi nešto što je blisko njihovim godinama i njihovim problemima i dilemama.

Petar Stanojlović je napravio ozbiljan pomak u tome. Koliko znam, on ima ideju za još neku TV seriju, a da li će neko imati sluha za to ostaje da se vidi…

Da li je teško baviti se sinhronizacijom crtanih/animiranih filmova?

Nista nije teško ako znaš da radiš. To je misao moje mlađe ćerke Vide.

Godinama se bavim sinhronizacijama. Ponosna sam što imam par licenci Kompanije „Volt Dizni”, te jedina u Srbiji imam pravo da sinhronizujem Patu, družbenicu Paje Patka i Vilinsku kraljicu u „Zvončici”. Volim to da radim – da se igram svojim glasom i istražujem svoje granice. Istim intenzitetom me raduju radio-drame.

Pozorište, film, radio ili televizija?

Najviše se bavim pozorištem, pa mi je ono i najdraže. Ništa manje se radujem i rugim vidovima glumačkog izražavanja.

Ipak, ono što meni najviše znači je publika koju mogu da gledam. Često tražim da igram pod punim svetlom, odnsono da mi je publika partner. Mnogi glumci se pomalo boje publike, ali ima i onih kojima upravo publika daje krila. Ja pripadam ovoj drugoj grupi.

(Fotografija: Vesna Stanković, Snežana Savić i Iskra Brajović Babić, 2017; „Fejsbuk)

Na svom Fejsbuk profilu često objavljujete zanimljive, misaone i duhovite statuse. Planirate li da ih jednoga dana objedinite u knjigu?

Nemam tu nameru, mada me mnogi nagovaraju. To su moje misli uhvaćene u trenutku. Meni Fejsbuk služi kao hvatač misli. Neki statusi su zabavni, a neki baš i ne. Mogima se dopadaju, neki se pak zgražavaju. Ili me obožavaju ili me odmah blokiraju.

Pišem da zabavim i obradujem samu sebe. Ne pišem zbog drugih. Ali ako smatram da ću nekog određenim statusom povrediti, to ni ne objavim.

Ono što obožavate da kuvate je?

Žene se dele na čistačice i kauvarice. Ove prve samo čiste i brišu po kući, ali im je varjača mrska, dok bi ove druge ceo dan kuvale samo da nikad ne uključe usisivač.

Pripadam drugoj grupi žena, jer je kuvanje kreativnost koju mogu da ispoljim svakodnevno. Volim da hranim ljude – ukućane, prijatelje, sebe… To je ujedno i moja terapija! Neko plaća psihijatra, a ja uđem u kuhinju.

Kako vidite pozorišnu i filmsku scenu za 50 godina?

Isto kao i sad! Pozorište neće nestati, traje već par milenijuma. Opstalo je čak i u doba najmračnijeg srednjeg veka kada se mimikrično utopilo u crkvene igrokaze, tako da će, verovatno, nešto biti modifikovano, ali će opstati! Film ne mogu ni da zamislim, mada i on traje više od jednog veka… i trajaće još.

(Fotografija: Vesna Stanković; „Fejsbuk)

About the author

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.