Teodora Ristovski: Umetnost se dešava tamo gde ekipa veruje

0

Teodora Ristovski je poznata srpska pozorišna, filmska, televizijska i glasovna glumica. Diplomiralala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) Univerziteta umetnosti u Beogradu 2005. godine, u klasi Biljane Mašić. Sa njom su studirali: Bojan Krivokapić, Danina Jeftić, Dragana Milošević Kuraica, Ivan Zekić, Pavle Jerinić

Teodorine, dosad, najznačajnije uloge jesu glumica Jelena u filmu/TV seriji „Montevideo, Bog te video!” (2013) i vaspitačica Nada u filmu/TV seriji „Dnevnik mašinovođe” (2016). Takođe, igra u brojnim beogradskim pozorištima.

Osnivač je „Ludum Ludum teatra”.

(Fotografija: Teodora Ristovski; © Teodora Ristovski)

Posle teškog perioda za ceo svet, izazvan pandemijom COVID-19, stižu nam i lepe vesti, bar kada je u pitanju „sedma umetnost”. Naime, uskoro nas očekuju mnoge televizijske premijere, a ono na čemu ste Vi radili jesu TV serija „Drim-tim” i film „Furija”? Možete li nam reći nešto više o ovim projektima? Kako je proteklo snimanje?

„Drim-tim” smo počeli da snimamo krajem juna 2020. Nikome nije bilo svejedno, posebno glumcima. Naš posao je takav da, bez obzira na sve okolnosti, budemo uverljivi. Kako se često dogodi da leti igramo zimu i obrnuto, tako i da igramo pod vanrednim okolnostima koje su zadesile ceo svet.

Shodno tome, želim da iskoristim ovu priliku da pohvalim i da se javno zahvalim celoj ekipi, jer puna dva meseca, koliko je snimanje trajalo, nisu skidali maske po dvanaest sati – koliko traje jedan snimajući dan, i tako zaštitili sebe, a posebno glumce koji su, kao što već rekoh, bili najizloženiji za potencijalnu zarazu. Takođe, veliko hvala produkciji koja je obezbedila da higijena bude na najvišem nivou, te samim time nismo ugrozili zdravlje. Završili smo snimanje ove TV serije na vreme, bez obolelih – jer smo bili odgovorni jedni prema drugima.

Snimanje kratkometražnog filma „Furija” proteklo je, takođe, u vanrednim okolnostima. Međutim, kako je film snimljen pre tri godine, a na proleće 2020. je dosnimavano par kadrova koji su nedostajali za finalizaciju montaže, snimanje je obavljeno za dan, pod maskama, bez otežavajućih okolnosti.

Ko je Lila, a ko Furija?

Divno pitanje! Lila je žena fudbalera poslednje lige Bulbuldera iz Beograda, dok je Furija boginja osvete. Lila je, udavši se, došla iz unutrašnjosti Srbije u Beograd, a Furija dolazi iz budućnosti kako bi promenila prošlost. Lila je vedra, pozitivnog duha – na sve gleda uz osmeh, dok je Furija isprovocirana, puna besa, odlučna, bez osmeha na licu. Lila je smotana, ume često da „lupi” neku glupost, dok Furija vozi „brza kola”, stiže pre vremena i nikad ne greši. Ono što im je zajedničko je da ih ja podjednako volim i utkala sam celu sebe u njih.

(Fotografija: Glumci TV serije „Drim-tim”, 2020; © Suzana Purković, Vuk Papić)

Pored spomenutih, trenutno snimate i film „Bilo jednom u Srbiji”, čija je radnja najviše vezana za život na jugu Srbije u prošlom veku. Šta je bilo jednom u Srbiji? Kakav je bio život tada, posebno u „malom Mančesteru”, kako su ranije zvali Leskovac?

Bio jednom u Srbiji jedan grad Leskovac, koji je i dalje tu zahvaljujući ljudima čiji se duh 2020. nimalo ne razlikuje od duha 1920, a koji mi oživljavamo ovih dana u istoimenom gradu. Meštani nam mnogo pomažu, izlaze u susret oko svega.

Želela bih da se zahvalim gradonačelniku Leskovca, bez čije pomoći snimanje ovog filma i TV serije ne bi bili izvodljivo.

Kako biste Vi definisali glumca?

Glumci su divna, emotivna bića, spremna na sve kako bi ispričali priču po koju je publika došla.

Da li se radujete povratku u pozorište?

Iskreno, plašim se povratka u pozorište. Mnogi će reći da sam licemer, s obzirom na to da snimam preko leta, i baš zato želim da objasim.

Igranje u pozorištu se razlikuje od igranja na filmu/TV seriji. Pozorište je najčešće u zatvorenom prostoru, sa hlađenjem ili grejanjem, zavisi od vremena. Snimanje podrazumeva parcijalan rad, dok je pozorište integralno. Kad predstava počne, ona ide do kraja, nema vraćanja. Sve se dešava uživo, na jednom istom mestu, sa trajanjem koje ne biva ispod sat vremena. Samo zamislite trening – pokušajte da sat vremena samo podižete nogu, oznojićete se, počećete da dišete duboko. Na sve to dodajte kostim, reflektore, dosta ljudi na sceni, isto toliko (često i više) ljudi iza scene, publiku u sali, scenski govor – koji bi trebalo da bude intenzivniji od prirodnog, to jest glasniji, pod punim dahom i energijom, kako bi Vas jasno čuli svi u sali. A takav govor iziskuje neminovne čestice pljuvačke, dok fizički napor stvara znoj koji, takođe, nekontrolisano leti po prostoru, među glumcima na sceni.

Koliko god da se klanjam pozorištu, koncertima, svemu što je uživo izvođenje, osećam da treba sa tim da sačekamo – kako bismo zaštitili jedni druge. Pozorište je nastalo iz ljudske potrebe za istinom, preživelo je kugu, špansku groznicu… i sve ostale gripove i bolesti. Bez obzira koliko civilizacija napredovala, dokle god ima ljudi, biće i njihove potrebe da katkad budu svedoci istine. Stoga se za opstanak ovih umetničkih grana ne brinem, i mislim da treba sačekati.

(Fotografija: Teodora Ristovski kao Zorka u filmu „Bilo jednom u Srbiji”, 2020; © Nemanja Đorđević)

Kada možemo da očekujemo neku novu predstavu „Ludum Ludum teatra”, odnosno nova izvođenja aktuelnih projekata?

„Ludum Ludum teatar” priprema svoj prvi autorski film u 2021. godini. Napisala sam scenario „Saligia”, po motivima istoimene predstave. Pozorišnom repertoaru „Ludum Ludum teatra” se vraćamo novembra 2020.

Koji umetnički pravac smatrate najplodonosnijim za samu umetnost?

Umetnost nema ispravan pravac. Umetnost se dešava tamo gde ekipa veruje, tamo gde se ekipa daje i raduje stvaralačkom zadatku koji je pred njom.

(Fotografija: Teodora Ristovski kao Furija u filmu „Furija”, 2020; © Teodora Ristovski)

Drama ili komedija?

Drama.

Čime biste se bavili da se ne bavite glumom?

Da se ne bavim glumom, bavila bih se operskim pevanjem.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Ono što bih poručila vašim čitaocima jeste da svakom danu svog života, bez obzira na sadržaj, daju šansu da od njega ostane lepa fotografija, za uspomenu.

(Fotografija, naslovna: Teodora Ristovski kao Zorka u filmu „Bilo jednom u Srbiji”, 2020; © Nemanja Đorđević)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend