Stefan Mihajlovski: Ljubav je, izgleda, rezervisana za dominantan deo društva

0

Stefan Mihajlovski je mladi srpski pisac, komunikolog i aktivista za ljudska prava. Student master studija na programu Proizvodnja TV serija (kreativni proces, scenario i produkcija) na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum” u Beogradu, pod mentorstvom Dragana Bjelogrlića i Vuka Ršumovića. Uspešno je realizovao nekoliko autorskih televizijskih projekata različitog formata.

Autor je knjiga „Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti”, koja je nastala po uzoru na njegovu istoimenu kolumnu i TV emisiju, „Ispod grla” i „14 dana karantina”.

Takođe, Stefan je krajem 2019. izabran za jednog od najkreativnijih muškaraca sveta prema tekstu „Kad kreativnost ugrize” Dalibora Jakusa, učesnik je nacionalnog treninga iz oblasti rodnog i seksualnog identiteta „GendeRize Me”, urednik multimedijalnog sadržaja portala „Balkan Wedding” i član žirija za najbolju kvir priču godine, koju dodeljuju sajt „Bookvar” i magazin „Optimist”.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Stefan Mihajlovski)

Svedoci smo toga da se svet još uvek suočava sa jednom od najopasnijih zaraznih bolesti – COVID-19. Kakvo je Vaše mišljenje o celokupnoj situaciji?

Znate, kada je aktuelno da se o nečemu misli – iako niste stručni za datu oblast, u takvoj situaciji volim da budem posmatrač. Nikada, od početka pandemije do danas, nisam seo na kafu ili okrenuo broj telefona bliskog kruga ljudi, a da sam pokrenuo temu COVID-19. Razgovarao sam sa onima kojima su odložena venčanja usled zatvaranja, sa onima čiji su partneri ostali daleko, sa onima koji žude za dodirom zbog fizičke distance… Ima mnogo posledica, ali da sednem sa nekim koga jedva čekam da vidim i komentarišem brojke, zabrane, pravim teorije zavere o tome kako je sve ovo nastalo i slično, zaista nisam iz te priče. Da sam to radio, išlo bi unedogled. A onda ne bih imao priliku da predstavim novu knjigu, već bi iza mene ostala samo prazna priča koja se svodi na „strašno”. Za roman je ipak potrebno više reči i vremena.

Kada ste Vi u pitanju, navikli smo da slobodno govorite o tematici o kojoj drugi ćute. Pretpostavljam da je to slučaj i sa Vašim novim delom „14 dana karantina”?

Uvek je to slučaj sa mojim delima. Zanima me pitanje manjina, to jest kako se oni bore sa velikim narativom ljubavi. Ljubav je, izgleda, rezervisana za dominantan deo društva. Kada se desi „drugima”, onda je zabranjena, čudna, prljava… Interesantan je teorijski tekst „Srećni objekti” Sare Ahmed, koji je delom inspiracija za moje stvaranje. „14 dana karantina” nudi priču o dva momka koji se upoznaju u toku vanrednog stanja, dele životni prostor i prepuštaju se osećanjima. Naravno, nije sve tako jednostavno i lepršavo, pa je pred njima, iako su zatvoreni, mnogo izazova. Čitaoci mogu da računaju na uzbudljiv roman koji otvara važna pitanja, pored ostalih i kada treba reći „ne”.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Natalija Živković)

Kako ste podneli karantin?

Da nisam radio, poludeo bih. Ovako sam se zaista disciplinovano posvetio novom tekstu, uz gledanje serija i onlajn prenosa pozorišnih predstava, čitanje, promišljanje o digitalnom i uživanje u muzici Jelene Rozge, koja je na Instagramu svake nedelje imala lajv koncerte. Zaljubio sam se, to je, takođe, važno pomenuti.

Pored toga, razmišljao sam kako da izbegnem pitanje skoro svakog novinara: „Da li mladi čitaju?” Odgovor je: „Da!” Čitaju više nego ikada pre. Samo je delimično promenjen način na koji se konzumira tekst. Idealan primer za to možemo pronaći ako se vratimo samo nekoliko godina ranije i setimo se tada hit romana „Tri metra iznad neba” Federika Moče. Pa taj roman se među mladima delio SMS-om iz nekoliko stotina delova. Pravi fenomen! Neko će reći: „Da, ali to je lagana priča”. A ja ću to potvrditi i dodati da taj roman uopšte nije rđav i jedan je od boljih u svom žanru.

Isti slučaj desio se i sa onim „odlaskom mladih sa TV sadržaja na internet sadržaj, gde samo gube vreme” (mada je TV sadržaj deo internet sadržaja, jer svaki novi medij u sebi sadrži one prethodne). I to je recimo demantovala TV serija „Jutro će promeniti sve”. Mladi, koji su tu bili ciljna grupa, čekali su novu epizodu u redovnom terminu, iako su vrlo brzo nakon toga mogli da je pronađu i na „RTS Planeti” potpuno besplatno. Čak su bili raspoloženi da plate ulaz u Jugoslovensku kinoteku – kako bi pre zvanične premijere pogledali poslednje epizode. Tražila se karta više.

Dakle, sve je do toga da li pogodite sadržaj i napravite nešto što bi zainteresovalo mlade. A kako će se on konzumirati, samo je pitanje napretka tehnologije. Na kraju, uopšte nije loše imati nekoliko opcija, pored onih tradicionalnih. To što ja i dalje čitam štampana izdanja dnevnih novina uz jutarnju kafu, pitanje je ličnog afiniteta, ali ne osuđujem one koji čitaju vesti na laptopu ili telefonu. Neki to vole digitalno.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Natalija Živković)(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Natalija Živković)(Fotografija: „14 dana karantina” – Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © „Beoletra”, Stefan Mihajlovski)

Ko je Jakša, a ko Vuk? Koliko u njima ima Stefana?

Obojica su pederi. Stefan nije previše zainteresovan da bude u njima.

U toku trajanja vanrednog stanja, često smo čuli od stručnih lica „da su ključne sledeće dve nedelje”, to jest tih četrnaest dana. Šta je kod Vas bilo ključno u tom periodu? Da li je naslov knjige neka aluzija na baš tih četrnaest dana?

Zavisi u kom periodu, jer se to stalno pomeralo za „one naredne dve nedelje”. Ali da, odnosi se baš na tih četrnaest dana. A čitaocima ostavljam da sami izaberu koje dve nedelje su za njih ključne.

Gde sve možemo da kupimo knjigu „14 dana karantina”?

„14 dana karantina”, pored mojih prethodnih naslova „Ispod grla” i „Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti”, dostupna je u knjižarama „Delfi”, knjižarama izdavačkih kuća „Laguna” i „Vulkan”, kao i na sajtu „Beoletra” izdavaštva. Nadam se da ih još dugo neće biti kod polovnjaka, jer je prava šteta izbaciti takva dela iz kućne biblioteke.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Natalija Živković)

Pripremate li još neke nove projekte?

Pripremam mnogo projekata. Bračni život je jedan od njih.

Frederik Begbede ili Toni Parsons?

„Čovek i dečak” Tonija Parsonsa je zaista odlično delo! Prednost ipak dajem Begbedeu, jer to mogu da kažem za svaku njegovu knjigu koju sam dosad pročitao.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Kad Vam je dosadno, vratite se na „Adria Daily” i ponovo čitajte sve tekstove iz serijala kolumne „Lice današnjice”. Ja ću to uraditi odmah nakon ovog intervjua, čisto da uporedim da li sam išta pametniji od nivoa na kom sam bio 2017. godine.

(Fotografija, naslovna: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2020; © Natalija Živković)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend