Intervjui Srbija

Slobodan Šijan: Ljubav prema filmu sam osetio još kao dečak – kada sam bežao iz škole da bih išao u bioskop

Slobodan Šijan je jedan od najboljih srpskih filmskih reditelja. Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji umetnosti, kao i filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu 1975. godine, u klasi Živojina Žike Pavlovića. Bio je profesor filmske i TV režije na FDU, Akademiji umetnosti „BK” i kalifornijskom Univerzitetu „Lojola Merimaunt” („LMU”).

Dobitnik je brojnih značajnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo Stari opsani mačak (2007).

(Fotografija: Slobodan Šijan, 2014; nedeljnik „Vreme”, broj 1218, Ivan Šepić)

Reditelj ste kultnih filmova „Ko to tamo peva?”, „Maratonci trče počasni krug, „Kako sam sistematski uništen od idiota”, „Davitelj protiv davitelja… Šta smtarate adutom njihove dugovečnosti?

Dobro je kada filmovi imaju „dug život”. Obično dosta brzo zastarevaju. Njihovim adutom smatram sam scenario, režiju, sjajnu glumu, ali i doba u koje su nastajali. Uspeh je kada snimite film koji može nekoga da nasmeje, to jest da mu donese zadovoljstvo i posle 40 godina gledanja.

Šta Vas je privuklo eksperimentalnom (avangardnom) filmu?

Počeo sam kao likovni umetnik. Sa slikanja sam prešao na filmsku režiju i na taj način, kroz eksperimentalni film, nastavio kontinuitet svojih likovnih opsesija. Radio sam ono što mi je bilo najdostupnije, odnosno ono što me je u tom trenutku najviše zanimalo.

Ovi filmovi su bili dosta prisutni u bivšoj Jugoslaviji. Tada smo čak imali priliku da vidimo i najnovija ostvarenja američkih andergraund stvaraoca.

(Fotografija: Slobodan Šijan, 2015; „City Magazine”, Milivoj Miošek)

Kada ste zavoleli „sedmu umetnost”?

Ljubav prema filmu sam osetio još kao dečak – kada sam bežao iz škole da bih išao u bioskop. Pošto nije bilo TV-a, gledanje filmova u bioskopu je bio poseban događaj i avantura!

Sećam se da je bio izuzetno popularan film „Rat svetova” (1953), a ja sam u svesku beležio utiske o svakom filmu koji sam odgledao, na šta sam veoma ponosan!

A kada ste odlučili da upišete filmsku režiju?

Nakon diplomiranja na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, osetio sam potrebu da želim da komuniciram sa širim auditorijumom od galerije.

Čuo sam da te godine klasu prima Živojin Žika Pavlović i odlučio sam da se prijavim za prijemni ispit, jer sam znao da ću od njega moći da naučim to što mi je potrebno. Imao sam sreću da budem u prvih četiri od 250 prijavljenih kandidata.

Profesor Pavlović je imao čudan način predavanja i ocenjivanja. Studentima je davao potpunu umetničku slobodu i podstrekivao njihovu kreativnost. Govorio je da talenat ne može da se oceni, pa je od nas zahtevao da donesemo snimljen film. Ko ne donese, iz bilo kog razloga, dobijao je pet, a onog koje doneo ocenjivao bi desetkom. Ja sam jedini iz klase ko je do treće godine studija snimao filmove.

(Fotografija: Ivana Ristić i Slobodan Šijan, 11. april 2017, Leskovački kulturni centar (LKC))

Možete li da napravite paralelu između nekadašnje i sadašnje domaće kinematografije?

Nekada je postojala sistemski sređenija kinematografija, ali današnja daje više prostora mladim ljudima koji imaju incijativu da snime svoj prvi film. Kada sam počeo da se bavim režijom bio je dosta okoštao sistem, u kojem je bilo potrebno dosta vremena i dokazivanja da biste dobili priliku da nešto snimite.

Takođe, tehnologija je dosta napredovala, pogotovu zvuk i slika. Najlakše je snimiti autorski film, a najteže onaj za široku distribuciju jer on u sebi mora da sadrži dosta atrakcija koje publika želi da vidi.

Kako gledate na mlade reditelje? Imaju li potencijal u toj meri kao plejada naših eminentnih dramskih umetnika?

Uvek imamo i dobre autore i dobre glumce! To je jedna konstanta u srpskom filmu, što i predstavlja njegov najbolji kvalitet. Takođe, srpska kinematografija poseduje i vitalitet, te se snalazi u svim mogućim uslovima.

Stalno se vodi polemika oko pojavljivanja „čuvene” babe u filmu „Ko to tamo peva?”. Hoćete li nam, konačno, rešiti tu misteriju?

Ne bih to objašnjavao jer je smišljeno upravo zato da se ljudi prepiru oko toga. Haha!

(Fotografija: Slobodan Šijan; „Vikimedija)

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.