Intervjui Srbija

Petra Dimitrijević: Godišnje dođe 100 novih glumaca i nerealno je da svi ti mladi ljudi imaju posla

Petra Dimitrijević je mlada, talentovana srpska pozorišna i filmska glumica. Diplomirala je glumu na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini. Stalni je član ansambla Narodnog pozorišta u Leskovcu.

Petra Dimitrijević(Fotografija: Petra Dimitrijević, „Image PRO Leskovac”, „Facebook”)

Da li ste zadovoljni ulogom Stele koju ste dobili u predstavi „Tramvaj zvani želja” i koliko je ona značajna za Vas?

Prezadovoljna sam i to od trenutka kad sam sredinom aprila saznala da sam u podeli i da ću igrati Stelu. Glumici koja ima 25 godina i tri godine iskustva na sceni, ovo je od velikog značaja. Bilo je teško, bilo je naporno jer je Stela jedan kompleksan lik, ali ne u toj meri kao Blanš koju igra koleginica Suzana Grujić. Svi likovi su bitni, a meni je, kao mladoj glumici, bio izazov. Srećna sam i zahvalna što ću i dalje igrati u ovoj predstavi, kao i to što sam dobila poverenje upravnika, glumca i reditelja Stanislava Grujića.

Igrali ste u kratkometražnom filmu „Vežbam svoj san” u kojem ste u završnoj sceni mogli da se susretnete sa našim velikanom, rediteljem Zdravkom Šotrom. Jeste li imali ponovni susret sa njim?

Mi smo sve to veoma brzo snimili, a Šotra je u jednom trenutku, kad su nam se pogledi susreli, rekao: „Dogodila se hemija” – u smislu da smo uspeli da uradimo to što nam je bio cilj. Nismo ništa razgovarali kasnije. Bilo je to kratko ali slatko iskustvo.

Pogledajte ovaj kratki film:

Mislite li da današnji glumci imaju dovoljno mogućnosti da uđu u svet filma i pozorišta?

Mislim da nema dovoljno mesta, nema dovoljno prostora, a sve iz razloga što svake godine na tlu naše zemlje „nikne” po neka nova akademija. Počeli su da nas štancuju. Godišnje dođe 100 novih glumaca i nerealno je da svi ti mladi ljudi imaju posla jer je produkcija mala, pogotovo filmska.

Šta biste u današnjoj kulturi promenili ili dodali?

Možda bih ukinula neke akademije ili bih izdvojila veći finansijski deo za kulturu, prvenstveno za pozorište. Nisam o tome puno razmišljala jer postoje ljudi koji su na funkcijama i koji bi trebali da o tome povedu malo računa. Sistemski je greška napravljena u startu.

Koju pozorišnu scenu u svetu trenutno smatrate najplodonosnijom?

Prošle godine sam imala priliku da se na Internacionalnom festivalu u Banja Luci sretnem sa ljudima koji dolaze sa tri kontinenta. Najjači utisak na mene ostavili su Izraelci. Oni imaju te dve škole u Biršebi i Tel Avivu, a metode rada studenata na Akademiji je nešto najbolje što sam uspela da vidim.

222(Fotografija: Petra Dimitrijević, Suzana i Stanislav Grujić – „Tramvaj zvani želja”, Narodno pozorište u Leskovcu, 2016)

Pozorište, radio, film ili televizija?

I pozorište, i radio, i film, i televizija.

Hoćemo li Vas uskoro gledati u nekim novim projektima?

Režiser Aleksandar Mitrović mi je obećao da će me pozvati ako bude radio nešto novo. Trenutno igram u predstavama „Porodične priče” u Ustanovi kulture „Vuk Stefanović Karadžić” i u „Čikaškim perverzijama” u Pozorištu „Slavija”.

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Iskreno da kažem – nikako! Pustimo da vreme kaže svoje.

About the author

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.