Lazar Dubovac: Za 50 godina biće umetnost baviti se kulturom

0

Lazar Dubovac je poznat srpski glumac. Diplomirao je glumu u Beogradu 2006. godine, u klasi Mirjane Karanović. Pored glume, bavi se režijom, pisanjem i pedaogijom.

(Fotografija: Lazar Dubovac; Goran Gođirov)

Sećate li se svojih prvih glumačkih koraka?

Prvi koraci kojih se sećam bili su u osnovnoj školi. Recitovao sam na takmičenjima i bio član dramske sekcije. To je važan period za razvijanje ličnosti, a vreme koje sam provodio tada na sceni ostavilo je traga i trajno me privuklo glumačkoj igri.

Pokušao sam da zadržim u sebi osećaj da je gluma neka vrsta dečje igre u kojoj bi trebalo da nesebično verujete partneru i timskoj igri. Upravo to je sličnost između dece koja se igraju i glumaca koji u pozorištu pripremaju predstavu.

Koju predstavu ste voleli da gledate kao dečak?

Voleo sam pozorište, pa se nisam vezivao za jednu predstavu. Radovao sam se trenutku kada bi se isključilo svetlo u sali i počela čarolija na sceni. Dete tada „uplovljava” u nepoznate svetove, spoznaje nove dimenzije, dok se misaoni tokovi ubrzavaju. Nakon predstave, mislim da u detetovoj glavi više ništa nije kao pre.

Zato je važno da decu vodite u pozorište i zajedno sa njima gledate predstave, odnosno razgovarate o odgledanom.

Predajete glumu u Dramskoj školi „Prvi koraci”. Da li današnja deca imaju dovoljno razvijenu maštu, s obzirom na to da odrastaju u „digitalom svetu”, gde sve funkcioniše preko nekih programa?

Često govorim da nam stižu „Android” generacije! Rađaju se „sa tabletima i mobilnim telefonima u rukama”. Kao da im je genetski usađena potreba da rastu i razvijaju se u „digitalnom svetu”. Mislim da nas čeka neka kombinacija kompjuterske igre i glumaca na sceni.

Predajem u „Prvim koracima” već godinama i na mojim časovima je zabranjena upotreba mobilnih telefona. Potrebno je neko vreme da zaborave na savremeni svet i da zajedno sa mnom uđu u svet mašte. Kada se to dogodi, časovi postaju zaista uzbudljivi i tada uviđam da su to divna deca kod kojih je mašta uspavana. Trebalo bi da se roditelji i prosvetni radnici – svi odgovorni za stasavanje novih generacija, potrude da deca što češće budu deo realnog, a ne „digitalnog sveta”!

(Fotografija: Predstava „Nemanjići – podela carstva” – Lazar Dubovac, 2017; „Akademija 28”)

Smatrate li decu najiskrenijom publikom?

Ona najiskrenije pokazuju emocije. Kada im se plače – oni plaču, kada im se smeje – oni se smeju, kada im je dosadno – oni negoduju… Stariji osećaju isto što i deca, ali su vremenom naučili da kontrolišu manifestaciju emocija – suzdržavaju se!

Jesu li glumci dobri režiseri i obratno?

Tu nema pravila. Postoje ljudi koji su jednostavno nadarenii za sve! Vremenom shvataju da mogu i da pišu, i da režiraju i da budu na sceni. Kada se glumac ne bavi glumom, on mora na neki način da kanališe umetničku strast koja je u njemu. Tada upoznaje sebe i otkriva na koje sve načine može da se bavi umetnošću.

Šta predstavlja najveći problem pa glumci sve češće snimaju reklame, a ređe filmove i serije?

Dva najveća problema jesu kvalitet i novac! Sve se radi brzo i lako, danas za sutra. Glumci dobijaju tekstove na snimanju, ne stignu čak ni da razmisle o ulozi. Ti tekstovi su često apsurdni i banalni, te zato postoji hiperprodukcija nekvalitetnih TV serija koje neće doživeti ni jednu jedinu reprizu!

Producenti ponižavaju glumce malim honorarima, a pojedine kolege, misleći da izbor ne postoji, pristaju na to. Iz tog razloga i nema prostora za one glumce koji drže do sebe i profesije.

(Fotografija: Mjuzikl „Tesla i bitka na magnetnom polju” – Lazar Dubovac i Dušica Novaković, 2016, Narodno pozorište u Beogradu)

Tradicionalna ili moderna gluma?

Gluma je gluma. Postoje glumci koji su radili pre nekoliko desetina godina, čiji je izraz bio moderniji od ovih koje sada gledamo.

Na prvom času, profesorka nas je pitala šta je za nas gluma. Odgovorio sam da je gluma istina. I dalje to mislim. Na sceni ili u kadru je potrebno biti najuverljiviji, jer ako veruješ u ono što radiš i publika će to prepoznati.

Hoćemo li Vas uskoro gledati u nekom novom televizijskom, filmskom ili pozorišnom projektu?

Pre par nedelja sam završio autorsku predstavu „Nemanjići – podela carstva. Ove godine se obeležava 800. godišnjica od krunisanja Stefana Prvovenčanog i želeo bih da ovu predstavu igramo po celoj Srbiji, kako bismo podsetili narod na jedan od najuspešnijih perioda iz naše istorije.

U beogradskom Narodnom pozorištu igram u dečjem mjuziklu „Tesla i bitka na magnetnom polju”, koji je pomerio sve granice kod nas, kada govorimo o pozorištu za decu. Zaista je teško doći do karte jer vlada veliko interesovanje, tako da predlažem roditeljima da se na vreme informišu kada igramo narednog meseca.

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

U ovoj zemlji će za 50 godina biti umetnost baviti se kulturom!

(Fotografija: Lazar Dubovac; Una Škandro)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend