Iskra Brajović: Tek u pauzi sam shvatila da bez pozorišta ne bih mogla da živim

Iskra Brajović je poznata srpska pozorišna, filmska i televzijiska glumica. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti „BK” u Beogradu 2010. godine, u klasi Nebojše Dugalića. Veliki je ljubitelj životinja.

(Fotografija: Iskra Brajović; „Fejsbuk”)

Nedavno ste se vratili na pozorišnu scenu. Koliko Vam je nedostajala?

Nedostajala mi je, kao i sve vezano za scenu – miris, garderoba, šaputanja iza scene… Tek u pauzi sam shvatila da bez pozorišta ne bih mogla da živim!

Da li daske, zaista, život znače?

Znače! Nama glumcima daju neku „ludačku” energiju. To je infuzija snage i radosti.

Je l’ Vam je predstavljalo teret to što ste izabrali profesiju u kojoj je Vaš otac, a naš proslavljeni glumac Vojislav ‒ Voja Brajović ostavio svoj pečat?

Naravno! Posebno to što se borim sama, a nemam pomoć i neku podršku od njega. Međutim, to mi je motiv više da se izborim za „svoje mesto pod suncem”.

(Fotografija: Iskra Brajović, 2014; „Fejsbuk”)

Po kojoj ulozi mislite da Vas ljudi najbolje prepoznaju?

Ne bih znala – to zna publika. Ja mogu da kažem da se najviše radujem kad sam Naneta u „Opasnoj Igri” (komad Branislava Nušića, Pozorište „Slavija”), a da su me najviše gledali u filmu „Ma nije on takav”, koji se često reprizira.

Trenutno su u Srbiji popularne turske TV serije. Pratite li njihovu kinematografiju i da li biste zaigrali u nekoj od njih?

Ne pratim. Od serija gledam samo „Herkula Poaroa”, sa Dejvidom Sušeom u glavnoj ulozi – iznova i iznova. Tu bih igrala. Volim doba između dva svetska rata i mislim da bih sa ovako bledim tenom pre prošla kao Engleskinja nego što bih bila uverljiva Turkinja.

(Fotografija: Iskra Brajović, 2016; magazin „Story”, Luka Šarac)

Sećate li se svog prvog kućnog ljubimca?

To je mačka Gordana. Sa mnom je bila od prvog razreda osnovne škole pa sve do druge godine fakulteta. Zajedno smo prošle mnogo toga…

Hoćemo li Vas uskoro gledati u nekom novom televizijskom, filmskom ili pozorišnom projektu?

Vratila sam se starim ulogama, dok će prihvatanje novih sačekati da Ines malo poraste.

Kako vidite pozorišnu i flimsku scenu za 50 godina?

Nadam se sa više radosti igre.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Da idu u pozorište. Znam da je ovo vreme moderne tehnologije i raznih elektronskih zavrzlama, ali videti glumca kako diše, plače, smeje se… neuporedivo je jači događaj!

(Fotografija: Iskra Brajović, 2015; „Fejsbuk”)