Intervju sa Žigolom

0

Beograd. Prestonica Srbije. Grad snova i mogućnosti. Mesto u kojem svako može uspeti. Mladi i neostvareni umetnici u njemu se mogu svojom originalnošću i upornošću i te kako probiti. Studenti mogu dostići diplomu i akademsko znanje, ne bi li kasnije neumorno mogli tragati za poslom u struci. I mi, neuništivi ratnici i borci, koji živimo brzo i radujemo se lako, svakog dana uspravno koračamo, samo napred, bez mane i straha, svesni svoje moći i svojih mogućnosti, nespremni na predaju i žedni novih pobeda. Mi vraćamo osmehe na lica našim sugrađanima, običnim razgovorom, podrškom i lepom rečju. Jer današnji čovek želi samo parče podrške, razumevanja i podsticaja da bi onda mogao sa oporavljenom nadom da nastavi dalje, da korača bez straha.

Ovo je intervju sa mojim dugogodišnjim prijateljem, čije će ime ostati anonimno, koji je došao pre par godina ovde, u potrazi za svojim mestom pod suncem i uspeo da izgradi svoju karijeru kao jedan od retkih, najboljih i eltnih žigola. Sada je uspeo i živi poput vetra, a mi ćemo se na trenutak osvrnuti na njegovu blistavu karijeru.

Kada si prvi put došao u Beograd i kako si došao na tu odluku?

– U Beograd sam došao pre pet godina iz Niša, tada sam imao trideset godina i sve je nekako izgledalo lakše tada. A, iako Niš nije mali grad za Srbiju, već neko vreme sam razmišljao da dođem ovde i da okušam sreću.

Kako si uspeo da uhvatiš ritam i koliko ti je teško bilo u početku?

– Mislim da mi je trebalo skoro godinu dana da se uklopim iako sebe smatram snalažljivom osobom. Da, u početku je bilo baš surovo i tražio sam bilokakve poslove i loše mi je išlo. Radio sam u auto-perionici, pa u nekom fast food-u gde je bilo sjajno jer je naišla zima a tamo je bilo toplo. Tamo sam upoznao i dosta dobrih ljudi sa kojima sam i danas prijatelj. Da bih posle toga radio u trafici, posle koje sam se i odlučio za posao žigola.

Otkuda si došao na ideju da postaneš žigolo?

– Bio je početak 2011. godine i ja sam odradio svoju drugu smenu u trafici kod Doma Omladine. Došao sam u stan.Tad sam živeo u Mekenzijevoj ulici. Večerao sam i skuvao sam kafu pa sam se počeo razvlačiti po stanu i menjati kanale na tv-u. Tad nije bilo toliko rialitija kao sada i, na Pinku sam znao ponekad uhvatiti dobar film posle dva ujutru. Nešto posle dva je počeo film Američki Žigolo sa Ričard Girom u glavnoj ulozi. Film mi se svideo. Osećao sam da se u meni ideja polako pretvarala u želju. I tako je sve počelo.

Možeš li da nam opišeš kako si uspeo da se plasiraš na tržište i kako je izgledao tvoj marketing?

– Svaki početak, sam po sebi, morao je biti težak. Sutradan sam otišao u Halo Oglase. Radnica na pultu me je pitala u koju kategoriju spada moj oglas, a ja, nemajući odgovor, dadoh joj papir na kome je pisao isti uz rečenicu da kad pročita sigurno će otkriti i sama. Vešto je odglumela profesionalnost i rekla da mora da proveri. Zatim je otišla u obližnju kancelariju, iz koje se nakon par sekundi provalila bujica smeha. Vratila se i ušla u drugu prostoriju, u kojoj se, nakon konsultacije sa kolegom, pojavila uz reči da moram imati svoju firmu i pečat firme i deklaraciju i još neke stvari da bih mogao izdati oglas sa svojim „maserskim“ uslugama. Zaključio sam da je radnica prvo otišla u kancelariju da nasmeje svoje koleginice pa je tek onda proverila, čudio sam se kako do sada nisu nailazile i na čudnije oglase ali uteših sebe da sam ih bar nasmejao. Nisam gubio vreme, ni entuzijazam, ni samopouzdanje. Oblepio sam pola grada oglasima sa mojim brojem telefona. Nakon neke dve nedelje sam otkrio da moj oglas može da se ubaci u rubriku lični kontakti i uspešno ga objavio, samo što sam se ovaj put samo ja smejao. Nije prošlo ni desetak dana od oglasa i usledio je prvi poziv. I tako je moja priča prohodala.

Kako izgleda jedan tvoj maserski tretman i da li je cena fixna?

– Javim se na telefon, čujem boju glasa. Odmah znam koliko je osoba stara. Procena me vara na pet godina plus minus. U zavisnosti od nje izaberem odelo. Ako mislim da nema četrdeset godina, uzmem plavo odelo. Ako mislim da nema pedeset, uzmem sivo. Ako mislim da je oko šezdeset, onda uzimam crno. Nalazim se sa njom negde na javnom mestu i u zavisnosti od njenog izgleda automatski odlučujem u koji hotel idemo. Na primer, ako gospođin nakit vredi više od mog odela, onda idemo u Moskvu. Ako vredi manje, onda hotel Slavija. Nakon mesec dana izmešam razne, sličnih kategorija, hotele da ne bih nepotrebno upadao u oči. Uđem u sobu i popijem jedno piće odjednom a drugo izgustiram desetak minuta. Za to vreme popričamo i opustimo atmosferu. Onda počinje „masaža“. U zavisnosti od moje volje i njenog izgleda izaberem vreme trajanja. Nikada nije kraće od sat vremena, ni duže od pet sati. Na kraju se obučem, i izlazim bez reči. Cena nije fixna. O njoj odlučujem dok ispijam drugo piće. Nije bitno kako osoba izgleda i koliko ima godina, ako mi se svidi, makar i jednom opaskom, lako izlazim u susret i od cene pravim sitnicu. Sitnica nikada ne može biti dvocifren iznos. Podrazumeva se da se radi o kešu.

Koje ti je najdraže dosadašnje iskustvo a koje je ostavilo najgori utisak?

– Prvo ću odgovoriti o najgorem: Gospođa je izgledala zgodno, oko četrdeset i bila je brendirana od glave do pete. Olako pomislih da ću spojiti posao i zadovoljstvo – uđosmo u Moskvu. Moje opušteno raspoloženje i pogrešna pretpostavka da će biti sjajno se udružiše i napraviše mi zamku. Počeo sam „masažu“, ne primetivši da je gospođa više nego u žestokom alkoholisanom stanju. Ubrzo se raspričala i počela drsko da me obasipa nepotrebnim provokacijama. Provokacije se lako pretvoriše u teške uvrede. Iznenađen je zamolih da prestane sa pričom jer još uvek može da se uradi odlična „masaža“ i da mi je njena asistencija potrebna. Počela je da besni i fizički da nasrće na mene. Odgurnuh je, i brzo počeh da se oblačim. Nije prestajala i besnela je sve više. Nisam se okrenuo na vreme ispred vrata od sobe dok sam izlazio i ne videh da me je gađala lampom. Ovaj ožiljak pored arkade je od te lampe. Sjurih se niz hodnik, jedva upasan, sporo prođoh recepciju. Napolju me je čekalo željno iščekivano olakšanje. Najdraže iskustvo sam imao sa jednom starijom gospođom, koja je ubrzo postala jedna od moji stalnih i najvernijih mušterija. Nakon sedmog, osmog tretmana, pre nego što sam hteo da zakoračim iz sobe, ona me je zaprosila. Muž joj je bio odavno mrtav a ona puna kao brod i našoj sreći nije ništa stajalo na putu. Nasmeših se kao mladić i nakon dve sekunde joj rekoh da volim živeti kao vetar i da brak nije zajednica u koju verujem.Već u hodniku mi nije više ništa bilo smešno. Neki novi čudan osećaj me je ledio velikom brzinom. Mislim da je to bio strah ali ni danas ne znam zbog čega. Nakon par minuta sam podošao i opet se nasmejao, znajući da je svet i dalje moj i da sam joj dao pravi odgovor.

Omiljeni film? Omiljena knjiga? Omiljeni automobil? Omiljeno odelo?

– Naziv filma nema potrebe ponavljati. Sexus od Henri Milera. Ford Capri. Hugo Boss. 

Gde vidiš sebe za deset godina?

– Sebe vidim gde i sada. Sve dok me organizam sluša. Možda će ti zvučati čudno ali mislim da mi je posao postao adikcija.

Da li imaš neki savet koji bi mogao dati meni i našom čitaocima?

– Probaću da ovo uprostim što više: Ako želiš nešto da uradiš od sebe, od svog života, nešto da promeniš, da započneš, da pokušaš – izađi napolje i uradi to! Nisi u kavezu, nisi u okovima! Zacrtaj plan i nemoj odustati nikada. Napolju je džungla, svi smo svesni toga. Uradi to sam jer ne postoji drugačiji način. Ne očekuj ništa i budi spreman na sve. Ako se plašiš neuspeha, ostaćeš gubitnik, ako si dovoljno hrabar, onda je pobeda tvoja. Samopouzdanje mora da ti je čvrsto kao granitna ploča. Ne smeš da se bojiš da posustaneš, strah je iluzija. Jedino tako ćeš ispoštovati sebe u životu. Jednostavno je. Svaki dan veruj u sebe jer ti si glavni glumac u svom filmu. I jer ne postoje nemoguće stvari životu.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend