Čitam ovog momka redovno. Kada propustim neki tekst, neko me opomene svojim share-om na mrežama. Izaziva dosta pažnje. Iskren je, a opet ne napadan. Čvrsto se drži svojih stavova i veruje u njih. Napokon sam našao vremena da uradim ovaj intervju sa njim. Pažljivo čitajte. Hvala Bogdane.
Poslodavci kažu da ima premalo godina da bi ga smatrali dovoljno iskusnim, a roditelji da ima previše godina da bih još uvek, sa fakultetskom diplomom, bio na njihovoj grbači. U takvom svetu, dok čeka da omatori da bi ga neko shvatio ozbiljno, radi posao koji nema nikakve veze sa njegovom strukom. Više ne živi u Beogradu, ali on živi u njemu.
Piše blog jer vodi rat sa rečima u glavi, pa preko papira potpisuje primirja. Ne piše da bi bio u pravu, nego da bi bio srećan. Čovek nema ništa od toga kad je u pravu, a ima sve onda kad je srećan. Nema mnogo slobodnog vremena za pisanje, ali zato brzo kuca po tastaturi. Ima pogan jezik al’ čist obraz. Pristaje na kompromise samo ako su časni, znači vrlo retko. Ustaje starijima i trudnicama u prevozu, ali ne da nikom da mu sedne za vrat.
Ne voli psihološke knjige o podizanju samopouzdanja jer snižavaju inteligenciju, lepo izložene kolače jer pozivaju na greh, i uređaje koji se pregrevaju jer je život suviše kratak.
Smatra da je uspeo u životu onda kada lažni moralisti, puritanci, ekstremni nacionalisti, homofobi i seksisti budu znali njegove tekstove napamet i čitali ih svojoj deci. Upoznajte Bogdana Stevanovića, alias Blogdan.
U ovom digitalnom dobu totalno smo se posvetili ljudima a ne tehnologijama. Kako uspostaviti bliskiju povezanost sa tehnologijom?
Svakim danom smo sve bliži toj uzajamnoj povezanosti, jer svi predano radimo na tome. Ranije su nas budili tuđi poljupci danas alarmi, ranije su nam komšije kuvale kafe danas aparati. Dok ne dostignemo nivo da raskidamo preko poruka i muvamo se preko aplikacija za upoznavanje, nismo dostigli maksimalnu povezanost sa tehnololgijom.
Imaš običaj da predstaviš da su muškarci drveni a žene plaču. Koji su razlozi da ne braniš muški rod?
Muškarci kao vrsta ljudi na planeti su passé. Danas je bez njih moguće, tako da gledajući vizionarski i u budućnost, moramo se prikloniti radikalnom feminizmu da bismo preživeli.
Ljubav je svuda oko nas. Kad pogledaš oko sebe svi su zaljubljeni. Pojedinac tu treba da se snađe kao solo igrač. Ima li života za nezaljubljene?
Naravno da ima. Ljubav je osećanje, zaljubljenost je dijagnoza. Ovima koji nisu u ljubavi niti su zaljubljeni preostaje sve vreme ovog sveta da se posvete karijeri, svom izgledu, sebi kao centru univerzuma, a kud ćeš lepšeg života od takvog.
Naše okruženje je veoma blisko. Svi se družimo, povezani smo, pomažemo se. Šta treba uraditi da se malo osamostalimo, pobegnemo u svoj svet i da nas niko ne interesuje?
Treba pogledati duboko u sebe i videti svoje bazične potrebe, a to je da budemo lepi, bogati, zgodni, na bitnim mestima sa uticajnim ljudima. Kada si takav i u tom svetu, najlakše je postati nezainteresovan za druge, jer si sam sebi najbitniji.
U svojim tekstovima pišeš o tuđim mislima i iskustvima. Planiraš li da napišeš nešto iz svog iskustva?
Lična iskustva su odavno izgubila na važnosti. Evo primera: odete na intervju za posao sa vašom fakultetskom diplomom, master diplomom, radnim iskustvom i ličnim kvalitetima koje ste stekli kroz dugogosišnje sticanje znanja, i posao dobije sestrić vlasnika kompanije. Vaše iskustvo nije bitno, da vam je iskustvo neka rodbinska veza, tada bi bilo važno.
Mnogi se smore kad izbaciš nov tekst. Šta ti je ta popularnost oduzela u životu?
Oduzela mi je moju idealnu sliku o sebi samom. Kroz komentare ljudi koji me uopšte ne poznaju sam upoznao sebe.
U Srbiji je sve kako treba. Sve je uređeno sistemski i vrednosno. Imaš li neki savet kako da malo razbijemo ovo sjajno stanje kod nas i živimo buntovno?
Predlažem da izbacite neku novu sliku na instagram sa skupim koktelom u ruci i da se tagujete na nekom novootvorenom mestu u gradu i stavite haštag #yolo #swag #jersamtakoumogućnosti. Nema većeg buntovništva od takvih motivacionih haštagova koji hiljade vaših pratioca mogu da vide i slede.
Zašto ne planiraš da napišeš knjigu od svojih tekstova? Ukoliko ti neko predloži, zašto nećeš razmisliti?
Ma kakva knjiga. I sami znate da se danas objavljuju samo knjige ratnih zločinaca, ratnih profitera, voditelja, voditeljki i raznih drugih grabljivica. Knjige moraju biti pune modnih saveta, saveta za zavođenje, prevazilaženje depresija i podizanje samopouzdanja. Tamo nema mesta za ovakve, obične i bazične kao što sam ja, a i većina ljudi. Ne izdvajam se policijskim dosijeom, propalim brakovima, političkom prošlošću i tome slično. To su kvaliteti koji se danas traže da bi imao bestseler.
Koji su tvoji sistemi vrednosti koje gajiš i zašto se oni razlikuju od drugih?
Sve sam bliži odluci da počnem da gajim neke papričice, krastavčiće i da pikiram paradajz, jer od gajenja ikakvog sistema vrednosti niko nije imao koristi. Puna ti glava a prazan stomak. Ne valja to.
U životu te smara i ne pokreće šta?
S obzirom da živimo u jednom harmoničnom i idiličnom svetu, smara me kad mi neko pokvari tu sliku komentarom da mi nije prošao tiket u kladionici ili da se završila rasprodaja u Ušću.
Add Comment