Hana Selimović: Danas je ignorisanje kazna

0

Hana Selimović je jedna od najboljih srpskih glumica mlađe generacije. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti „BK” u Beogradu 2009. godine, u klasi Nebojše Dugalića. Pored glume, bavila se i pedaogijom. Dobitnica je brojnih značajnih domaćih i inostranih nagrada.

(Fotografija: Hana Selimović; Saša Mihajlović)

Pobednik ste ovogodišnjih Glumačkih svečanosti „Milivoje Živanovićˮ. Koliko Vam znači ova nagrada?

Veoma mi znači iz nekoliko razloga. Ovo je veliko priznanje – stajati rame uz rame sa glumcima koji su dobitnici u prethodne 22 godine je, zaista, peivilegija. A biti tek peta žena za 22 godine je posebno zadovoljstvo koje budi veru da ne živimo u apsolutno šovinističkom društvu.

Potičete iz poznate porodice Selimović. Da li imate aspiraciju da se oprobate i kao spisateljica?

Ne umem da dam definitivan odgovor na ovo pitanje. Ja pomalo pišem, uglavnom za sebe. Međutim, svaku vrstu javnog govora, kao što je davanje intervjua ili gostovanje u televizijskoj emisiji, doživljavam kao jednu vrstu kreativnog bavljenja rečima. Verujem da je dužnost umetnika da neguju svoj jezik i da ga godinama grade. Ja ga doživljavam kao važan deo svoje ličnosti.

Poštujem što imam mogućnost da javno nešto izgovorim, osećam pred time odgovornost i budem prilično tužna kada vidim da neke moje kolege često govore o kremama, kosama, kujni, letovanjima i ljubavnim vezama. Živimo u Srbiji. Za mene je danas bavljenje isključivo tim opsegom tema – pomalo neukusno.

(Fotografija: Hana Selimović, 2016; magazin „Story”, Luka Šarac)

Tumačili ste jednu od glavnih uloga u filmu „Ime: Dobrica, prezime: nepoznatoˮ čija je glavna tema dobrota. Kako Vi vidite dobrotu?

To je velika tema, o kojoj se često i sama pitam. A na velike teme je važno stalno vraćati se. Ne verujem u konačne odgovore na njih, već u sopstvene istine, koje se u vremenu menjaju. Verujem u napore da se do odgovora dođe i u težnju za vrhovima koje veliki pojmovi obeležavaju.

Biti dobar znači pregršt stvari, koje nije lako savladati. Ali iz dana u dan ulagati trud jeste dobar početak.

Igrate u mnogim predstava Narodnog pozorišta u Beogradu. Koja od tih uloga je najbliža Vašem karakteru?

Svaka ima ponešto što bih nazvala svojim ili bliskim mom karakteru. Ali u celini, možda ponajviše sebi ličim na Sašu iz predstave „Ivanovˮ.

(Fotografija: Hana Selimović; Miloš Lužanin)

Šta Vas često iznervira, a šta oraspoloži?

Iznervirju me glupost i zluradost kako se ostrašćeni i neobrazovani ljudi sa pozicija, bez svesti o posledicama, ponašaju prema ljudima koji su tek na svojim počecima, kako se ova zemlja ne brine o mladima. Prestravi me kako je laž zvonka i nemoguća za povući, a kako je velika i snažna moć inferioraca.

Raduje me talenat, pamet, mladost koja nije inertna i uplašena, zrelost koja je puna i ostvarena te joj mladost nimalo ne smeta, prijatelji, porodica, čovek koga volim…

(Fotografija: Hana Selimović; Aleksandra Popović)

Postoji li danas glumačka sloboda i koliko breme ona predstavlja samom glumcu?

Nisam sigurna šta pojam slobode danas uopšte znači. U nekim drugim sistemima se sloboda govora plaćala Golim otokom. Sada možete da vrištite, mašete rukama, „lajeteˮ istinu iz sveg glasa… može se desiti da vas ni ne primete. Danas je ignorisanje kazna.

Sistemi nikada nisu naklonjeni prema slobodama pojedinca. Zato čovek mora da traži i osvaja prostore svoje slobode iznova i iznova i da se nikada ne prepusti inerciji sistema. Sve slobode su tu skučene, pa i glumačka. U tom smislu, odgovor na Vaše pitanje je kritičko promišljanje i osvajanje prostora lične slobode možda vodi ka nekim kolektivnim potražnjama boljeg prostora za disanje.

Međutim, kada kažemo sloboda – ne čujemo svi isto značenje.

(Fotografija: Hana Selimović; Saša Milojković)

Da niste glumica, bili biste?

Glumica.

Kako vidite pozorišnu i flimsku scenu za 50 godina?

Nemam toliko dalekovide poglede, ali imam strahove i sumnje od kojih je, ipak, nada snažnija.

(Fotografija: Hana Selimović)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend