Dr Mila Paunić: HIV i sida nisu isto

0

Poslednje tri godine se u zemljama Evrope, krajem novembra, obeležava Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise. „U našoj zemlji će ona trajati do 27. novembra, pri čemu će biti organizovane šire akcije dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja na HIV, kao jedne od najefikasnijih preventivnih aktivnosti vezanih za HIV/AIDS. Usled nedostatka reagenasa za otkrivanje hepatitisa, radiće se samo testiranje na HIV“, tvrdi dr Mila Paunić – specijalista zdravstvenog vaspitanja, specijalista epidemilogije i šef Savetovališta za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.

S obzirom na to da je Srbija od početka uključena u obeležavanje Evropske nedelje, ove godine se priključio veliki broj institucija širom zemlje?

– Naš Zavod (Studentska poliklinika) je dugi niz godina liderski prisutan u ovoj oblasti, ali zahvaljujući razumevanju, znanju i podršci nove menadžerke, naše ustanove, naše Savetovalište za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje je napravilo odličnu saradnju sa kolegama iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, Studentskim centrom Beograd i Civilnim sektorom (NVO Qklub), uz podršku Instituta Batut. Ovako udruženi organizovali smo mnogo širu akciju ove godine.

Iako se često ne pravi, razlika između HIV-a i side postoji?

– Upravo tako. HIV i sida nisu isto. HIV je virus (virus humane imunodeficijencije), a sida krajnji i najteži stadijum infekcije koju je izazvao ovaj virus.

Kako izgleda proces razgovora, odnosno testiranja?

– To je proces koji bi trebalo uvek da se sastoji od: savetovanja pre testiranja, testiranja i savetovanja posle testiranja.
Savetovanje pre testiranja na HIV je razgovor između savetnika i korisnika pre nego što on potvrdi svoju odluku da želi da uradi test na HIV. U toku ovog razgovora, savetnik priprema klijenta za test objašnjavajući mu šta je HIV test, daje mu osnovne informacije o HIV-u ako ih klijent nema, koriguje pogrešne pretpostavke i ubeđenja klijenta. Ovaj razgovor treba da je što relaksiraniji i da daje prostora i vremena klijentu da postavlja pitanja i da iznese najveći broj svojih briga. Važan deo razgovara je o mogućim načinima zaštite od HIV-a, o metodama zaštite koji su odgovarajući za tog klijenta. U ovom delu razgovora se naglašava koliko je dobro što je klijent sam svestan svojih rizika i što je dobrovoljno došao. Potrebno je ohrabriti ga za dalje korake u smislu smanjenja daljih rizika za HIV. Na kraju, savetnik sa klijentom diskutuje o značenju rezultata testa i potencijalnim implikacijama pozitivnog i negativnog rezultata za klijenta. Pri tome se razgovara i o tome da klijent može u svakom trenutku odustati od testiranja i da ne postoji mogućnost prinudnog testiranja.

Nakon izdavanja rezultata, vidite da je pozitivan. Kako izgleda dalji tok razgovora sa, sada, HIV pozitivnim korisnikom?

– Ukoliko je rezultat pozitivan, savetnik bi trebalo da izda rezultat jasno, bez odugovlačenja, obezbeđujući emocionalnu podršku za klijenta. Klijenti različito reaguju na HIV pozitivan rezultat: kroz plač, nevericu, bes, strah, tugu, šok. Jedno od važnih pravila jeste da klijente ne treba sputavati u tim reakcijama i emocijama. Savetnik treba da ima strpljenja, da razume klijenta i da u tom trenutku pruži maksimalnu emocionalnu podršku klijentu. Takođe, u toku razgovora sa klijentom savetnik treba zajedno sa njim da identifikuje podršku za klijenta – jednu ili više osoba sa kojima bi klijent voleo da podeli saznanje o svom HIV statusu i koje će mu pomoći u suočavanju sa HIV-om. Ako je klijent došao sa nekim u savetovalište, treba proveriti da li klijent uopšte želi da tu osobu uključi u razgovor i da li zaista želi da osoba koja je u pratnji zna njen/njegov rezultat testa. Potrebno je ohrabriti klijenta da o svom HIV statusu govori, ali često to nije moguće na tom prvom susretu posle testiranja. Takođe, to nije uvek moguće, kao npr. u slučaju žena koje su seksualno ili na neki drugi način zlostavljane.

Ukoliko je rezultat negativan?

– I u tom slučaju je savetovanje nakon testiranja veoma važno. Klijenti se obično osećaju dobro i rasterećeno i žele da što pre odu iz savetovališta. Savetnik bi trebalo sa klijentom da pokuša da razgovara o promeni ponašanja, kako bi klijent i na dalje ostao negativan i da sa klijentom napravi „plan za smanjenje rizika”. Takođe, treba da ga ohrabri i motiviše da pokuša da usvoji nova, nerizična ponašanja ili da ga, ukoliko je to potrebno, uputi na odgovarajuće servise. Promena ponašanja je dug proces i ne može se tako lako usvojiti bezbedno ponašanje – najčešće zahteva više dolazaka na savetovanje.

hiv2

Ko treba da se testira?

– Svako ko je imao čak i samo jedan odnos bez kondoma, a o tom partneru/partnerki ne zna ili nije znao dovoljno, trebalo bi da razmišlja o testiranju. O njemu bi svakako trebalo da ramišljaju osobe koje su imale veze „za jednu noć“ ili imaju praksu čestog menjanja partnera, pri čemu postoji praksa nekorišćenja kondoma.

U poslednjih trideset godina registrovano je 3000 obolelih od HIV-a, a broj pozitivnih je poslednjih godina u porastu. Koji je najveći problem sa kojim se inficirana osoba suočava?

– Užasno, ali užasno je teško reći partneru da imate HIV, jer u najvećem broju slučajeva zaražena osoba ostaje sama. Takođe, moram da izdvojim nešto što užasno boli. Ako okolina sazna, šire društvo, kolege na poslu, dogodiće se ono što najviše boli: socijalna izolacija. Skoro mi je jedna mlada pacijentkinja rekla: „Ne plašim se ja HIV-a, plašim se ljudi. Dogodiće se prvo da me kao malo sažaljevaju, pa im neću više biti interesantna ‘ovakva’, jer to više neću biti ja, nego ‘ma znaš ona što ima HIV’. Sve ređe će me pozivati na piće, na kafu, na druženje, počeće zatim neki da sklanjaju i šoljice za kafu ‘za svaki slučaj’, trljaće kvake vatom i alkoholom, svaki put dezinfikovati dasku na WC šolji. Dosadiće im, jer, naporno je to, naći će neke izgovore. I tako ću ostati potpuno sama!“

Brz način života doveo je i do manje posećenosti deci i njihovom vaspitanju i edukaciji?

– Način života se iz godine u godinu vrtoglavo menja. Brzina je sve veća i podseća me na centrifugu u veš masini. Roditelji su otprilike kao isceđen veš koji izlazi iz mašine posle centrifugiranja na 1200 ili 1600 obrtaja – nisu ni za šta kada odu svojim kucama sa posla. Nemaju ni snage, ni elana za razgovor. Pokušavaju da obezbede samo puku i golu egzistenciju u namirnicama u povratku s posla, ukoliko ga uopste imaju.

Kako popraviti znanje dece o HIV-u?

– Škola je ta koja, pored obrazovne, ima i vaspitnu ulogu. To su naše prosvetne vlasti zanemarile. Dakle, ne postoji bolji način usvajanja zdravih stilova zivota nego u bezbednom okruzenju, u jednom odeljenju u školi, sa svojim vršnjacima i osobom koja ume da im tu oblast na zabavan način približi.

Ranije je postojao slogan SA HIV-OM SE ŽIVI, a danas je aktuelan SA HIVOM SE STARI.

– Terapija je doprinela da se i te kako produži život ljudi koji su HIV pozitivni. Ukoliko se on otrkije na vreme, terapija se započinje na vreme i život može biti kvalitetan i produktivan. Pacijent sa ovim saznanjem može živeti i više od 40 godina.

Šta je ključna poruka ovogodišnje kampanje?

– Osim što imate velike šanse da živite dugo i kvalitetno, ranim otkrivanjem ćete pokazati svoju odgovornost, jer ćete smanjiti mogućnost daljeg prenošenja virusa na druge i tako sačuvati zdravlje i živote svojih bližnjih i drugih članova zajednice. Iako je HIV prisutan u našoj zemlji više od 30 godina, procenjuje se da još uvek najmanje trećina osoba inficiranih HIV-om ne zna svoj status.
Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba da se testiraju na HIV.

Šta Vas najviše motiviše u radu sa korisnicima?

– Jednom sam rekla „ako postoji „droga“ u medicini u smislu zavisnosti od nekog posla, onda je to sigurno ovaj posao“. Ne postoji ništa što više može da vas motiviše, nego kada vam pacijent kaže VI I NE SANJATE KOLIKO STE MI POMOGLI!

Kao cenjeni savetnik, koji godinama unazad radi često težak i nezahvalan posao, dr Mila Paunić Vas poziva na savetovanje u Studentsku polikliniku, koja će vršiti testiranje tokom celog radnog dana – od 7 do 20 sati. Bez obzira na to što je poliklinika studentska, mogu se testirati svi. Ni radno vreme nije izgovor – imate ceo dan na raspolaganju, koju god smenu radili. Svratite. Možda tih nekoliko minuta spasi nekoliko života – uključujući i Vaš.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend