Intervjui Srbija

Branka Šelić: Glumci su navikli da se bave istinom i da se pri tome gledaju u oči

Brana Šelić je jedna od najboljih srpskih pozorišnih, filmskih i televzijiskih glumica. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi Branka Pleše. Stalni je član Pozorišta „Atelje 212” od 1996. godine. Dobitnica je brojnih značajnih nagrada i priznanja.

U toku razgovora sa poznatom glumicom osvrnuli smo se na bitne događaje iz njene više nego uspešne karijere, ali i saznali nešto o novom srpskom filmu „Izgrednici”, čija se premijera očekuje u spetembru ove godine.

(Fotografija: Branka Šelić – film „Zvernjak”; Marko Novaković)

Koju ulogu smatrate prekretnicom u Vašoj karijeri?

Prekretnica su mi bile tri uloge istog imena u jednoj godini. Katarina iz predstave „Ukroćena goropadˮ, Kate iz „Kate Kapuralicaˮ i Katica iz „Fiškal Galantomˮ.

Ta jedna nedelja u kojoj sam na „Sterijinom pozorjuˮ odigrala ulogu Katice u „Fiškalu Galantomeˮ, u režiji Dušana Petrovića, i dobila „Sterijinu nagraduˮ iz ruke Ljube Tadića kao predsednika žirija, što mi je značilo jednako kao i ime nagrade. I te iste nedelje, u razmaku od nekoliko dana, imala sam premijeru predstave „Kate Kapuralicaˮ, u režiji Jagoša Markovića, u Somboru i Beogradu (u Pozorištu „Atelje 212ˮ). Da ništa više u svom pozorišnom životu nisam radila, mogla bih da kažem ‒ imala sam veliku sreću zbog emocija koje sam doživela zahvaljujući tim ulogama.

Ta godina i ta nedelja je bila svakako i rezultat sedam sezona rada u Narodnom pozorištu u Somboru, u kojem sam odigrala preko pedeset uloga.

U čemu je glavna razlika pozorišne scene u Srbiji za razliku od svetske?

Ako govorimo o institucionalnom, pretpostavljam da najveća razlika polazi od odnosa države prema obrazovanju, nauci i kulturi, a samim time i prema pozorištu. Dostupnost  pozorišta svim njenim građanima je odluka države.

U samom stvaranju predstave, proces koji zavisi od ljudskog faktora je isti ili sličan kao i u svetu, ali zavisi od kapaciteta, obučenosti i spremnosti onih koji stvaraju. Naprotiv, mnogi naši umetnici nemaju problema u stvaranju radeći u inostranstvu ili u koprodukcijama, baš kao i naši lekari.

U tehničkom smislu mi zaostajemo, uglavnom, zbog nemaštine i tehničke neopremljenosti izazvane siromaštvom, ali i nezainteresovanosti države prema pozorištu. Ako vladari ne vole pozorište ili ga ne poznaju, onda oni ne mogu ni da razumeju zašto je ono važno. Kada bi ga iskusili, verujem da bi ga i zavoleli, jer ne postoji ono slučajno tolike godine.

(Fotografija: Branka Šelić – predstava „Kate Kapuralica”, 1995; Jagoš Marković, Narodno pozorište u Somboru)

Da li su glumci često stidljivi privatno, a da to vešto skrivaju?

Većina glumaca svoju stidljivost skriva  ili kamuflira na razne, svima poznate i ljudske načine. Postoji neki osnovni nesporazum o tome šta je gluma, jer je često vezuju za „dobro laganjeˮ, a to je greška jer je gluma u svojoj suštiniu potraga za istinom.

Često su sjajni glumci nevešti u kamuflaži, koja je sama po sebi zavaravanje i bliža je nekim drugim profesijama ‒ znamo i kojim.

Glumci su navikli da se bave istinom i da se pri tome gledaju u oči.

Radeći intervju sa gospođom Tanjom Bošković, otkrila mi je da ste Vi sjajna partnerka, kakvu odavno nije imala, misleći na vaš zajednički angažman u predstavi „Jesenja sonataˮ. Kako biste opisali saradnju sa njom?

Tanja je velika glumica raskošnog talenta, a isto toliko je i veliki čovek! Ona je jedna od najodanijih osoba koju sam imala prilike da upoznam. Njena odanost je toliko postojana da je nemerljiva današnjim vremenom.

Ona se prihvatila, možda, najtežeg zadatka u svojoj karijeri i izdržala je u njemu, a verujem da joj nije bilo lako razumeti i prihvatiti majku koja ima tako drastičan odnos prema sebi, deci, umetnosti i životu. Zato danas uživa u svojoj ulozi, kao i ja, igrajući s njom i radujući se svakoj predstavi. Zahvalna sam Jagošu što nas je spojio i što je i njoj i meni dao priliku da se bavimo tako velikim tekstom kao što je Bergmanova „Jesenja sonataˮ.

Isto tako, iskreno se nadam da Tanjina karijera ovako složenih uloga tek počinje.

(Fotografija: Branka Šelić – film „Turneja”; Goran Marković, Radoslav Vladić)

Mislite li da brzim razvojem društvenih mreža stariji mediji (štampa, radio i televizija) polako nestaju?

Mislim da društvene mreže mogu da podignu nivo profesionalizma štampe, radija i televizije, a nikako da se utrkuju istim sredstvima. Povezanost  sa  publikom i uvid u kritičnu masu bi mogla da doprinese kvalitetu onoga što nude profesionalci.

Moja prirodna potreba jeste da ja, kao običan čovek, želim da čujem stručno mišljenje o određenoj temi za koju nisam sama stručna. Imam potrebu da pogledam dobro osmišljen film, seriju, emisiju, dokumentarac koji će da me smišljeno void kroz određenu emociju ili saznanje. To nije pitanje „energijeˮ, kako danas često umeju da kažu, već je pitanje profesionalne obučenosti.

Nedavno ste snimali scene za film „Izgredniciˮ, koji bi trebalo da ima svoju premijeru u septembru ove godine. Možete li nam otkriti nešto više o „Izgrednicimaˮ?

U filmu „Izgredniciˮ sam imala prilično izazovan zadatak bez teksta, u kojem su mi kao liku sredstva ne samo ograničena, nego skoro pa i nemoguća, a kako to izgleda ‒ videćemo.

Nisam još uvek videla film i jedva čekam da ga gledam. Rađen je vrlo posvećeno, u crno-beloj tehnici. Tema su mladi i nasilje, uzroci i posledice, odnosno psihološka drama iz drugačije vizure. Reditelj Dejan Zečević i sjajna  ekipa su mi priuštili baš, baš zanimljivo iskustvo.

Koja pravila Vi često kršite?

Kad sam bila mala i mlada gledala sam da srušim sva moguća pravila, bila ona dobra ili ne. Pravila su me tada, po pravilu, gušila. Vremenom i odrastanjem sam pokušala slobodu da shvatim kao preuzimanje odgovornosti, a ne kao puko kršenje postojećih pravila. Taj proces u životu ‒ prelaska iz jednog poimanja u drugi, nije bio nimalo lak, ali mi je, svakako, pružio kvalitetniji i oslobađajući osećaj. Pozorišna scena mi je dodatno omogućila profesionalno ispitivanje, pomeranje granica slobode i odgovornosti i prožimanje istih.

(Fotografija: Branka Šelić – film „Neposlušni”; Mina Đukić, Đorđe Arambašić)

Vaš omiljeni citat je?

Verujem da je važno biti veran sebi, a to je ponekad teško, jer i tehnologija i način života nas otuđuju od nas samih, ali i jedne od drugih.

Ako sam u nekoj dilemi ili nedoumici dve misli me brzo dozovu i uzemlje. Jedna je Oca Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je životˮ, a druga je Antona Pavloviča Čehova: „Čovek je ono u šta verujeˮ.

Kako vidite svet pozorišta i filma za 50 godina?

Ono što mene ohrabruje jeste to da, uprkos svetskom trendu neokolonijalnog ropstva i popularizacije života koji se svodi na sve duži rad i ponudu sve šire i sve pliće zabave, instant i jeftinog života, mi se, ipak, suočavamo sa nepresušnom potrebom ljudi da se udubljuju i udruženo stvaraju ozbiljno profesionalna dela. Zato verujem da tim kreatorima globalnog trenda neće proći to tako lako ‒ to pojeftinjenje života.

Pozorište je bilo otporno kroz istoriju i na gore stvari, a vidimo i kroz filmove i TV serije da postoje tamo neki ljudi (profesionalci) koje taj amaterski pogled na život u koji nas svetski poredak gura, ne sprečava da se i dalje profesionalno bave onim što je prirodna čovekova potreba ‒ da sagledava, razume, objasni, da oseti i doživi katarzu, da se nasmeje…

Pozorište je potrebno ljudima i zato će preživeti. Preživeće i film, iskreno verujem u to.

Prevarili su se oni koji su mislili da će sve to zameniti rijaliti TV. Neće! Jednostavno ne može. Nije to prirodno. Samo je jeftinije, ali ne i bolje. Kad vam nešto lično zatreba u životu uvek zovete profesionalce, zar ne?

(Fotografija: Branka Šelić; Pozorište „Atelje 212”)

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.