Anhel Medinila: Agile pristup je najbolji za rešavanje kompleksnih problema

0

Anhel Medinila, jedan od najuticajnijih Agile stručnjaka u Evropi, ali i šire, ove godine dolazi na Agile Serbia konferenciju gde će izlagati na temu kako ubediti šefove i menadžere da kompanija pređe na korišćenje tj. primenu Agile metodologije i zašto je ona bolje rešenje u odnosu na ostale postojeće metodologije. Takođe, otkriće i šta je važno da timovi i kompanije znaju, koji su izazovi i prednosti na tom putu transformacije.

1. Jedan ste od najpoznatijih Agile konsultanata u Evropi i autor brojnih knjiga u ovoj oblasti. Možete li nam reći nešto više kako je tekao vaš razvojni put?

Završio sam Elektrotehnički fakultet, smer telekomunikacije, i radio u više različitih telekomunikacijskih kompanija, uglavnom kao projektni menadžer, u periodu od 1996. do 2007. godine. Tokom 2007. godine osnovao sam konsultantsku firmu i uočio da je u tom periodu poraslo interesovanje za agilni razvoj, tako da sam postao kouč u više kompanija, od kojih su neke međunarodnog ranga. To mi je otvorilo vrata da radim širom Evrope, takođe, da govorim na konferencijama o svom iskustvu u pomaganju kompanijama da pređu na agilni način funkcionisanja. Kasnije sam se priključio profesionalnoj asocijaciji Happy Melly i postao licencirani Menadžment 3.0 trener. Nedavno sam se priključio i obrazovnoj instituciji ScaledAgile, kao sertifikovani SAFe consultant (SPC4). Sve ovo mi je pomoglo u kreiranju novih okvira i rešenja za moje klijente, kao i da oni dalje šire glas o mom radu. Danas uglavnom radim sa velikim bankama, osiguravajućim kućama, dot-komovima i nekoliko drugih kompleksnih organizacija, s obe strane Atlantskog okeana.

2. Osnivač ste i glavni consultant u kompanijama Proyectalis i Improvement 21. Nema mnogo ljudi koji teže isključivo određenom pristupu, metodologiji razvoja softvera. Zbog čega smatrate Agile metodologiju boljom od ostalih? Šta je to što je izdvaja od ostalih pristupa?

Ne mogu reći da je Agile metodologija “bolja od ostalih”, kao što ne mogu reći ni da je nož “bolji alat” od bilo kog drugog. Sve zavisi od konteksta. Ipak, istina je da je Agile najverovatnije najbolji pristup u rešavanju kompleksnih i prilagodljivih problema tj. onih gde nema jedinstvenog, linearnog rešenja i koji se vremenom mogu menjati. Metaforički, ako pucaš u nepokretnu metu najbolje je da koristiš top, ali ako pucaš u avion u pokretu, onda je projektil bolje rešenje, jer on “uči”, adaptira i menja svoju putanju (početni plan) na osnovu onoga što se dešava iz sekunde u sekundu. U kompleksnim, promenljivim, inovativnim i kompetitivnim tržištima, primena Agile okvira omogućava bolje izglede za uspeh u odnosu na tradicionalne, predvidljive, “sve ili ništa” načine upravljanja projektima.

3. Napisali ste knjigu “Agile Management”. Koje knjige u ovoj oblasti, osim vaše, biste preporučili početnicima?

Nekoliko! Za početnike, mislim da su to knjige Majka Kona “Uspeti uz Agile”, Džefa Patona “Mapiranje korisničke priče”, celokupan serijal o “Lean razvoju softvera” Meri i Toma Popendajka, “Menadžment 3.0” Jurgena Apela i sve od Henrika Kniberga je dovoljno da usmeri svakoga ko hoće da se razvija u ovoj oblasti.

4. Koliko vremena je potrebno jednoj kompaniji da u potpunosti pređe na Agile kulturu? Koje su to ključne stvari koje kompanija treba da promeni, kako bi Agile pristup imao smisla?

Kratak – i nekako pogrešan – odgovor bi bio da kompanija mora da se pripremi za dugo putovanje, najverovatnije u rangu godina. Duži i egzaktniji odgovor bi bio da se kompletan prelazak na Agile ne može striktno vremenski odrediti, jer Agile nije binaran: to nije izbor između toga da li nešto jeste ili nije, a kad kažem da će kompanija godinama biti na tom tranzitnom Agile putu, onda to može značiti do kraja života kompanije! Stvar je u tome da, svaki mesec koji provedete u poboljšanju funkcionisanja prema Agile metodologiji, poboljšaćete se u kvalitetu usluge, učinka tima, motivaciji, produktvinosti, vremena izlaska i uspeha softvera na tržištu… i to traje u kontinuitetu dokle god se održava ovakav način razmišljanja. Situaciju možemo uporediti sa borilačkim veštinama. Možete pitati: “Koliko će mi trebati dok ne položim za crni pojas?”, ili se procesu možete posvetiti bezrezervno, bez razmišljanja o vremenskim rokovima, u čijem slučaju ćete nastaviti da trenirate i poboljšavate sebe dokle god možete.

5. Što se predstojeće Agile Serbia konferencije tiče, rekli ste da niste mađioničar da otkrijete par trikova koji mogu instant pomoći kompanijama u željenoj primeni Agile metodologije. Možete li otkriti neki od detalja o kojima ćete govoriti tokom svog izlaganja?

Kada govorimo o organizacionoj transformaciji, ustaljena je greška da se svima pristupa istovremeno u tom procesu. Oni sa najslabijim rezultatima će prvi reagovati, jer se neće premišljati u tome kako da se bore ne bi li zadržali postojeći status quo. Dakle, lakše je krenuti sa manjom grupom ljudi, jer će oni kasnije biti evanđelisti u ovoj oblasti. Najbrži način da pronađete odgovarajuće osobe je da organizujete volonterske sesije tokom ručka, vikendima ili pre posla – ljudi koji se budu pojavili su oni koji su posvećeni i entuzijasti u ovoj oblasti.

Jedan od “trikova” kojima me je Google naučio jeste da je dobro organizovati “Agile Safaris”, što znači da grupu menadžera na izvršnim nivoima ili tim koji želi da pređe na Agile, treba sprovesti kroz način funkcionisanja timova u Agile oblasti: njihovih odbora, organizacije prostora, prisustvovanja dnevnim sastancima, razgovaranja sa Scrum stručnjacima i developerima… To ostavlja dublji utisak od bilo kakve Power Point prezentacije i argumentacije o prednostima Agilne metodologije.

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend