Društvo

Zašto moramo od svakog deteta napraviti Sokrata?

Filozof i pisac Stiv Nojman (Steve Neumann) smatra da je za blagostanje i dobrobit dece, kao i društva u celini, veoma bitna filozofija. Da – filozofija! Po njemu, moramo učiti decu da budu filozofi. Od svakog deteta moramo napraviti Sokrata, koji će se čuditi nad stvarima koje ga okružuju i koji će postavljati promišljena pitanja, umesto da nekritički usvaja ono što mu drugi govore. O čemu se tu zapravo radi?

On ne misli da deca treba da uče filozofiju na način na koji se to radi na fakultetu. On ima na umu bavljenje filozofijom koje će pmoći deci da postanu bolji građani.

Za primer, koji treba da potkrepi iznetu tvrdnju, on navodi stanje javnog diskursa u kom se trenutno nalazi izborna kampanja u Americi. “Nesposobnost kanditata i njihovih političkih partija da se uključe u plodne javne rasprave je manifestacija našeg disfunkcionisanja kao odraslih osoba.”

Društvo je nužno kompromis, tvrdi Nojman, i treba poštovati ideju kritičkog mišljenja i efikasne komunikacije, jer su to vrednosti koje su suštinske za uspeh društva.

“Što smo stariji manje smo otvoreni za prihvatanje novih informacija, dokaza i argumenata – ali možemo i moramo uliti potrebne vrednosti našoj deci…” Kako je to rekao Frederik Daglas (Afroamerikanac iz 19. veka koji se borio za ljudska i građanska prava: “Lakše je izgraditi jaku decu, nego popravljati iskvarene ljude.” U tom duhu, korisno je da decu filozofski obrazujemo.

Pod terminom “filozofija” možemo podrazumevati neki “pogled na svet”, odnosno “životnu filozofiju” nekog pojedinca, kojom se on ili ona vode kroz život. U akademskom smislu, filozofija je disciplina koja se bavi rasuđivanjem i analiziranjem pojmova i argumenata, koji proizlaze iz “velikih” i važnih životnih pitanja.

Bitno je da se koncentrišemo na postavljanje pitanja. Ali pitanja ne postavljamo samo samima sebi, već i drugim ljudima, koji isto tako, kao i mi, čine društvo. Naporna aktivnost od koje se filozfija sastoji, počevši od čuđenja (sa kojim i započinje filozofiranje), preko razmišljanja i razumevanja, svoj puni oblik dobija u dijalogu.

Dijalog je ključan, jer jedino će tada naše pretpostavke, rasuđivanja i zaključci biti preispitani na pravi način. “Samo tako ćemo postai bolji mislioci. I u tom procesu, kroz intelektualno rigorozni dijalog, naša deca će postati bolji građani.”, piše Nojman.

U neku ruku deca mogu biti filozofi (ovde se pod decom podrazumevaju osnovci i srednjoškolci). Štaviše, deca su rođeni filozofi. Ne moraju oni biti specijalisti u bavljenju filozofijom, ili profesionalni filozofi, dovoljno je da budu “uvučeni” u filozofski dijalog i da, koliko toliko, poštuju pravila i određene standarde te discipline. Dakle, u nekom smislu, tu je reč o filozofiji kao o određenom pedagoškom oruđu. Tu bi zadatak nastavnika ili profesora bio da usmeri učenika i da ga informiše, pomažući mu da obrati pažnju na kvalitet rasuđivanja, kako vlastitog tako i tuđeg.

Nojman u svom zaključku navodi da ne trebamo toliko da se trudimo da od dece napravimo stručnjake koji će znati da “zarade za život”, već bismo trebali i više da se potrudimo da od njih napravimo ljude koji će biti sposobni da izgrade dostojanstveno građansko društvo.

Primarni izvor: Why kids — now more than ever — need to learn philosophy. Yes, philosophy.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Medijski sponzori smo

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Hvala što nas pratite!