Šta podrazumevate pod boljim životom u Srbiji?

0

 

Srbija, zemlja junaka, svetla i tamna, negde nežna ponegde vrlo gruba i puna tajni. Sa toliko nedostataka i dalje se voli. Ona se stalno bori, obnavlja se i kroz istoriju opstaje. Svaki stanovnik je buntovnik koji ne trpi nemogućnosti, ni nepravdu ljudsku. Ali i pored toga što se u njoj teško opstaje, ljudi i dalje žive u njoj. Bez obzira na muke, glad i trpljenje, Srbija je i dalje oaza puna znamenitosti.

Neko jedva čeka poziv od nacionalne sluzbe za zapošljavanje, dok na selu stanovništvo vapi sa kišom. Jedni žele mir i slogu, dok drugi hoće rezultate silom. Pojedinac završava škole i fakultete, pojedinac uspeva preko veze. U ratu cena đaci kupuju limenku soka za 75 dinara, dok neki tamo u nekom restoranu plate 32 dinara.

I tako, čekamo bolje dane, bolje sutra, pravdu i sigurnost na svakom koraku.
Čuje li se glas naroda?
Zna li neko pojam boljeg života u Srbiji?
Da li će uvek na pomisao boljeg života na umu biti odlazak iz Srbije?
Ima li nade za taj život u Srbiji?

25810787074_161b0c1243_o

Stefan Aleksandrović:
– Kada se pomene bolji život u Srbiji, obično je asocijacija novac – nizak životni standard. Međutim, ja bolji život ne vidim u materijalnoj stabilnosti. Život čine boljim stvari koje su van materijalne sfere. Ljudi čine svoj život boljim, a ne novac. Za bolji i srećniji život potrebno je da ljudi rade ono što vole, da imaju prijatelje, pružaju ljubav i da im ista bude uzvraćena. Ispuniti svoj život – to znači učiniti ga boljim. Kao što je davno rekao jedan rimski pesnik: „Iskoristi današnji dan, ne veruj sledećem“, tako bih ja rekao: „učini sam svoj život boljim, ne očekuj to od drugih“.

Nikola Milosavljević:
– Đinđic je jednom rekao „Srbija će biti bolja nego što jeste, tek kada mi budemo bolji nego što jesmo“ duboko verujem u to!

Mario Bađuk:
– Konačno sam shvatio. Možda mi je bilo potrebno najmanje ovoliko godina i iskustva koje oslikava po neka bora na mom licu i delimično sedom prošarana kosa. Bolji život u Srbiji za mene ravan je moći. Nemoć na koju odmah pomislite, da budem vladar sveta. Nemoć nad novcem i dušama. Naprotiv, vreme u kojem ću najdražima moći da podarim zdravlje, da se uvek stvorim uz njih kada im je najpotrebnije. Da bezbrižno koračam mračnim ulicama gradova svoje zemlje, bez straha da će me neko u tmini zviznuti ili opljačkati. Vreme provedeno u zagrljaju, koji je pružen iz ljubavi,a ne iz interesa ili reda radi. Taj neiskreni zagrljaj, kada osetiš, obično postaje bolan, baš težak, poput džaka punog kamenja koji bi stavio na svoja pleća. Zamišljam da ne postoje lažni ljudi, lažni osmesi, lažne ljubavi. Znam, običan sam smrtnik, nisam siguran da će neko poslušati moj vapaj za nekim prohujalim vremenom kada smo svi bili srećni, radosni i zadovoljni. Ali, u jedno sam siguran, budućnost u ovoj zemlji postoji. Moguće je da bude bolja, ako se oslobodimo strahova, stereotipa, gledamo prvo sebe, pa tek druge. Čistog srca, duše, ostvarenih života možemo uspravno da koračamo našim tlom i ponosno kažemo: “Da, mi smo deo sveta, u kome nema podela, razlika, sumnji, zlobe. Tako malo je potrebno za napredak i boljitak! Potrudimo se, da bismo uživali u najlešoj stvari koju posedujemo, životu!“

Ilija Ivić:
– Pod boljim životom u Srbiji podrazumevam da svako od nas pronađe sebe u nečemu što ga ispunjava, da više ne želimo da komšiji umre krava, već da pomognemo jedni drugima i živimo u zajednici srećno i složno, jer ipak „Samo sloga Srbina spasava“.

Marko Cvetković:
– Pod boljim životom podrazumevam da svako ima dovoljno za svoje potrebe iz stomaka. Da mladi imaju perspektivu i želju da ostanu u Srbiji. Da se intelektualna manjina probudi i digne glas nasuprot prostakluka, obmana i iluzije dobrog života. Da ne prosimo za novac za onima kojima je potreban. Da zdravlje nije ruski rulet. Da na kraju dana svi spokojno legnemo u krevet.

Nenad Škundrić:
– Nema potrebe da razmišljate o boljem životu u Srbiji. Nemojte da trošite energiju na takve stvari, jer to se sigurno neće desiti. Neće nam biti bolje ni za pet, ni za pedeset godina. Tako je, kako je. S nekim malim oscilacijama, ali suštinski ćemo ostati jedna „drndava“ država, u kojoj se ne zna ko šta radi i ko ima kakva zaduženja. Ovo nije kritika koja je usmerena samo na političku strukturu, jer smatram da smo mi kao narod i bez političara dovoljno sposobni da uništimo sami sebe. Nije nam potrebna njihova „pomoć“. Sve to mi sami jako dobro radimo već decenijama unazad. Kada postanete svesni svih ovih stvari koje ne treba da vas demorališu, naprotiv, onda počinjete da obraćate pažnju na sopstveni život, a ne na život u globalu. Ja, kao pojedinac, ne mogu da promenim život u Srbiji. Ja neću da se moj život vezuje za Srbiju, niti za bilo koju drugu državu. Moj život je u mojim rukama i preuzimam krivicu za sve loše što mi se dešava, ali se i trudim da promenim te stvari kako se ne bi ponovile. Mi smo lenj narod. Nama je fetiš da sedimo ispred televizora i psujemo političare, starlete, pevačice. Svako nam je kriv za sve. Verovatno sam i ja nekome kriv, što prošli mesec nije platio račun ili nije imao novca da izvede devojku na večeru. Ali, kada treba da se digne zadnjica i uradi nešto konkretno, onda se povlačimo, ne postojimo, nema nas nigde. Mi, kao narod, spadamo u onu kategoriju da pas koji laje ne ujeda. Tako da, ne čekajte ništa, već postanite odgovorni za sopstveni život, jer niko drugi nema tu obavezu.

Tijana Spajić:
– Bolji život? Biće nam bolje, kada se sami promenimo, pre svega. Kada budemo mislili jedni o drugima, koliko o sebi, tek ćemo osetiti promenu. Sve dok nam obećavaju ono što je neostvarivo, dok radna mesta budu dobijali oni koji imaju novac, vezu ili stranačku kartu, dok nam je kultura na jednom od poslednjih mesta, školstvo, zdravstvo korumpirano, sigurno nam neće biti bolje. Dakle počnimo od sebe, pa neka se kolo promena pokrene.

Vesna Grujanić:
– Da se brže usvajaju inovacije. Kod nas još uvek nije regulisano odlaganje medicinskog otpada, lekovi se tretiraju kao komunalni otpad. Da se smanji birokratija. Da su plate kao u EU. Da su bolji uslovi rada, tipa bezbednost na radu, da svi imaju 2 slobodna dana nedeljno.

Milan Jelen Pajić:
– Na pitanje šta podrazumevam pod boljim život u Srbiji, mogao bih da odgovorim na dva načina. Prvi je onaj bajkoviti iza sedam mora i gora na brdovitom Balkanu postoji zemlja u kojoj se svi vole i poštuju, zemlja snova i zove se Srbija, ali, pošto u bajke jedino verujem kada sam u pozorištu, odgovoriću na ovaj drugi način. Realniji, istinitiji i životniji. Bolji život u Srbiji podrazumeva da možeš da živiš pošteno i dostojanstveno od svog posla, da se poštuje zakon i pisani i nepisani. S obzirom da težimo da budemo kapitalistički uređeno društvo, zakon tržišta obavezno treba da se uvede (pravog, evropskog i konkurentnog trzista). Da zaboravimo ovo kvazi tržište, koje sada vlada i otvorimo novo poglavlje. No, i ovo zvuči kao bajka, možda i veća bajka od one prve. Ne znam, možda ćemo “Bolji život“ gledati samo na malim ekranima, i to kao milionitu reprizu, jer možda i za bolje nismo.

Darko Maslar:
– Pod boljim životom u Srbiji podrazumevam isticanje značaja intelektualaca i suzbijanja primitivizma bilo koje vrste. Kada svako bude vrednovan na osnovu svojih kvaliteta, intelektualnih, moralnih i duhovnih kapaciteta, Srbija će izaći na pravi put.

Srđan Mladenović:
– Bolji život svakoga od nas. Pod boljim životom podrazumevam da imamo priliku da radimo, i da od toga pristojno živimo. Da se zarađuje srazmerno svom znanju i obrazovanju. Da mladi mogu da žive od svojih plata i da formiraju svoje porodice. Ekonomski spokoj je uslov za rešavanje svih drugih problema. Takav život svakoga od nas je dobar osnov za redovne naplate poreza, a od tog novca i poboljšanje ambijenta u kome ćemo živeti. Ali, još bitnije od rada su bolji međuljudski odnosi sa svojom okolinom, posebno sa strancima. Život u Srbiji će biti bolji kada život svako od nas bude bolji i kada se ujutru probudimo spremi da tim danom doprinesemo svojoj boljoj sutrašnjici, a uveče budemo zadovoljni učinjenim.

Ivan Vujić:
– Da se proteraju sve vezare i korumpirana gamad i političari koji su na vlasti već zadnjih 20 godina ,pa se mozda životni standard popravi.

Sanja Gajić:
– Volela bih, osim trivijalnih stvari, novca – mislim na normalne zarade, zadovoljenje prostoproširenih želja i potreba – godišnje odmore, vikend putovanja, neplanirane kupovine, itd.
Znači – materijalna sigurnost kroz adekvatno plaćen rad. Mogućnost da se planira budućnost. To mi je već misaona imenica. Da se niveliše perverzno politička polarizacija zemlje. Da se čuva identitet, jer je to razlog za poštovanje. Da nestane politička piramida poslušnika, produženih ruku upravljanja i parazita na raznim jaslama. Totalna reorganizacija svih čuvara socijalnog mira. Edukacija naroda (da mora da radi da bi ziveo). Vraćanje porodičnog patrijarhalnog vaspitanja.

Vukman Backović:
– Prvenstveno, da nam na vlasti budu neki novi, do sada nevidjeni ljudi. Ozbiljan porez, uz visoke i verodostojne plate i penzije, jer tako funkcionišu sve svetske sile i uspešne zemlje. Da se stavi akcenat na ljudsko obrazovanje i da svako zna svoj posao, a ne kao što je sad, svako se svačim bavi i svako sve zna. Da bude jednakost u svakom smislu, bez osude i odbacivanja nekoga, ako realno ni za šta nije kriv/a. Kako pojedinac, tako i grupe.

Boris Loman:
– Uh…teško pitanje.
Ali, hajmo ono osnovno prvo: ljudska prava, jer ona obezbeđuju jednake šanse za sve bilo da se radi o radničkim, LGBT, dečijim ili drugim pravima. Bezbednost i edukacija, jer postoji 15 generacija koje su u doslovnom bunilu u civilizovanom društvu i treba im pomoć da razumeju. Vladavina zakona, jer smo i dalje svedoci da nam korupcija jede potrošačke korpe.

Nemanja Milojković:
– Pod boljim životom u Srbiji podrazumevam da na televiziji na nacionalnoj frekvenciji treba da se, u najvećoj meri, provlači kulturni i obrazovno-informativni program, ne rijaliti program. Da se kultura inkorporira u sve sfere društvenog života, da se u što većoj meri organizuju kulturna dešavanja, da se izvrši reforma paradigme i više investira u obrazovni sistem i budućnost, da se pruži podrška talentovanoj deci i stvore uslovi da izgrađuju svoj talenat, da se investira u turizam i poljoprivredu, da zakoni budu stroži i da važe za sve, da se ne narušavaju osnovna ljudska prava građana iz manjinskih grupa, drugačije seksualne orijentacije i tome slično, da se strogo kažnjava nestručnost, da se stvori povoljnija klima za strane i domaće investitore, da mito i korupcija i stranačko zapošljavanje postanu prošlost, da se otvaraju nove fabrike koje će držati ekonomiju države, a ne ubiranje PDV-a. Da se strogo brine o zaštiti životne sredine i svako njeno narušavanje ozbiljno kažnjava. Da se rigorozno kontrolišu proizvođači hrane i pića i radi na zaštiti potrošača, da se neke državne firme osposobe da rade bez gubitaka, da se investira u železnicu, da se poveća socijalna zaštita građana i siguran sam da će se uz ovakve promeni životni standard u Srbiji mnogo povećati i u Srbiji će se živeti bolje.

Pavle Novevski:
– Pod boljim životom u Srbiji podrazumevam prevashodno društvo, u kome će ljudi biti motivisani da rade i stvaraju, u kome će studenti biti motivisani da završe studije i ostanu u svojoj zemlji, kako bi se u njoj ostvarili kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu i kako bi doprineli njenom razvitku i napretku.
Društvo, koje će se probuditi iz kolektivne melanholije, koje će biti spremno da prihvati različitosti, nove ideje i nove stavove, uz poštovanje i očuvanje svoje istorije i tradicije. Društvo, koje će biti svesno svojih mana, ali i toga da postoje načini za njihovo prevazilaženje. Društvo, koje neće samo besciljno tumarati, dok svakim danom sve više odumire gušeći se u sopstvenoj ravnodušnosti.

Đorđe Jović:
– Bolji život u Srbiji je negde na pola puta između razvoja psihe svakog pojedinca i razvoja institucija koje to treba da omoguće. Želim želju za poboljšanjem edukacije, od porodice i vrtića, do postdiplomskih studija, želju svih da otvore umove za toliko da upiju nešto dobro što dolazi iz nekih drugih krajeva, bez straha od nepoznatog i bez uljuljkanosti u stečeni i stvoreni sistem. Bolji život je i propagiranje kulture nad onime što se sada većinom propagira, šta ne umem ni da imenujem – ali svakako deluje kao da su nam devedesete i dalje u toku.
Ljudi su pokretači, ali to ne znaju. Politika je tu zbog ljudi, ne obrnuto, ljudi su masa, narod i jedina sila koja može nešto da uradi, samo treba naći kolektivnu volju. Hoću da mogu da radim u svom gradu ili svojoj zemlji i da za to budem plaćen. Hoću da ne moram da za 10 godina i dalje otplaćujem stambeni kredit, koji su moji roditelji podigli pre 7 godina, iako sa svojim funkcijama i znanjem ne bi trebalo da su morali.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Student Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Dadilja u kriznim momentima. Ume svakog da sasluša, ali ipak na kraju sluša sebe. „Kad bi bilo” pretvara u „eto, i to sam uradio”. Ne drži ga mesto. Ne pije, ali će mu koka kola doći glave.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend