Fudbal i Novac

0

Odavno nam je poznata svaka čar najvažnije sporedne stvari na svetu. Sport u kome milioni ljudi širom sveta svakodnevno uživaju ipak davno je prestao da bude sport. Postao je biznis. Dakle fudbal i novac moraju da idu zajedno.

Na pitanje zašto je fudbal biznis a ne sport ne moramo davati odgovor. Dovoljno je otvoriti dnevne novine, bilo koje, a onda na zadnjim stranama u toku prelaznog roka čitati koliko nenormalne sume novca se izdvajaju za transfere. Došli smo do trenutka kada je milion eura za transfer jednog igrača sasvim smešna cifra. Milion eura koliko je neverovatno zamisliti da prosečan stanovnik naše zemlje zaradi za ceo svoj život. Pominju se cifre od čak milijardu eura za vrednost Kristijana Ronalda. Ok, veliki je to fudbaler, klasa, fudbalska zver. Ali zar milijardu dolara platiti za jednog fudbalera? Da se podsetimo da je ukupan bruto domaći proizvod naše zemlje za 2014. godinu bio oko 48 milijardi $. Da li to znači da je naša zemlja vredna u stvari kao 48 x Kristijano Ronaldo? Srbija je ove godine dobila kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata u vrednosti milijardu eura. Kredit!!! Dok se neki zadužuju u ovoj vrednosti da bi podmirili dnevne potrebe, drugi su spremni da ovu količinu novca plate za jednog fudbalera.

1billion euros

Gde ćemo lakše da peremo novac nego kroz fudbal. Da li ljudi u svetu zaista smatraju da su najveći fudbalski fanovi došli iz Saudijske Arabije pa im nije strano da keširaju stotine miliona dolara ili eura kako bi kupovali fudbalske klubove ili je po sredi nešto drugo? Novac stečen kroz razne nelegalne tokove staviti u legalne tokove drugačije se zove pranje novca. Zašto ne uložiti u jedan prosečan engleski klub i napraviti od njega imperiju a za uzvrat podmititi čelnike Fife i Uefe da zažmure na jedno oko i govore kako je sve to super.

Pokušali su pojedini čelnici Uefe da naprave takozvani Finansijski ferplay koji podrazumeva da klub u godinu dana ne sme da potroši više novca nego što zaradi. To znači da ne može doći neki šeik ili ruski naftaš sa sumnjivom finansijskom zaleđinom i uložiti u jednom prelaznom roku milijardu eura ako klub čiji je vlasnik nije zaradio tu milijardu u toku godinu dana. Ipak, brzo su demantovali sami sebe sa svojim ferplayom. Zašto? Zato što nemaju iste aršine za sve. Man.City i PSG su kažnjeni sa po 20 miliona eura i mogućnošću da potroše „samo“ 60 miliona u prelaznom roku. Tako im je ostavljena mogućnost da kroz Ligu Šampiona zarade novac koji su potrošili na kaznu i prođu praktično nekažnjeno. Na drugoj strani naš klub koji nema bogatog vlasnika i mogućnost da „časti“ funkcionere UEFA-e izbačen je iz evropskih takmičenja na godinu dana zbog mnogo manjeg greha. Novac vrti gde burgija neće.

Još jedan primer da je fudbal biznis a ne sport vidimo i na primeru nameštanja svetskog prvenstva u jednu od najmanje fudbalskih zemalja sveta – Katar. Naravno neko je debelo naplatio mogućnost odluke gde će se najbolje reprezentacije sveta odmeravati u fudbalu. U toku je istraga u FIFA i UEFA pa ćemo videti ko će da plati za sve. Prethodno svetsko prvenstvo u Brazilu bilo je rekordno po potrošenom novcu za izgradnju infrastrukture. Stadioni, parking mesta, hoteli, restorani, trening centri i mnoge druge građevine napravljene su samo u svrhu fudbala. Ukupne investicije u sve ovo dostigle su cifru od neverovatnih 15 milijardi dolara. Nakon prvenstva i neočekivane zarade od istog, brazilska ekonomija dostigla je neverovatan pad bruto domaćeg proizvoda već u prvom mesecu nakon prvenstva. Prihodi od turizma pre svega nisu bili na očekivanom nivou a država se suviše zadužila. Da li i dalje pričamo u fudbalu ili ekonomiji i biznisu?

Novac je sveopšte prisutan u fudbalu na veliki broj načina. Klubovi u Engleskoj su za prethodni prelazni rok (jun-avg 2015.) potrošili ukupno više od 900 miliona funti ili više od 1,25 milijardi eura. Naš premijer je pre deset dana izjavio da ide u Emirate po još milijardu eura kredita. Dakle ponovo ista priča sa početka teksta, dok jedni troše toliko za fudbal, mi se zadužujemo u tom iznosu za puko preživljavanje.

Da ovo nije priča samo o trošenju i zaradi fudbalskih klubova uverili smo se više puta kada smo čuli bilo kakve priče u vezi fudbalskih menadžera. Magazin Forbs napravio je listu najbogatijih sportskih menadžera na čijem se čelu nalazi čuveni menadžer bejzbol igrača, Skot Boras, a prvi pratilac je Žorž Mendeš. Čovek koji je zadužen za karijeru Kristijana Ronalda, Falkaa, Jamesa Rodrigesa i Di Marie zaradio je samo u prethodnoj godini 85 miliona eura. Ako preračunamo u minimalnu platu u Srbiji koja je oko 180e, dolazimo do cifre da je gospodin Mendes zaradio više od 470 hiljada prosečnih Srpskih plata. S obzirom da u Srbiji po grubim procenama 400 hiljada radnika prima minimalac a 200 hiljada i manje od toga možemo videti da je gospodin Mendes, jedan fudbalski menadžer koji čak i ne igra fudbal, zaradio koliko i velika većina srpske radne snage. Nisu samo strani menadžeri dobro plaćeni već i domaći pa smo svedoci visokih procenata prilikom transfera naših igrača.

Postoji još mnogo načina da se zaradi u fudbalu počevši od prodaje TV prava za prenos utakmica na tv-u pa sve do najprostije prodaje ulaznica navijačima. Sve u svemu ovo je sve više biznis i sve manje mesta ima za one koji nemaju novca. Nažalost naša liga i naši klubovi su svedoci novog fudbalskog poretka pa smo to odavno osetili. Ostaje nam da se nadamo da će se stvari promeniti i kod nas a do tad treba upamtiti reči fudbalera Arsenala, M. Ozila koji je izjavio da ni on a ni bilo koji drugi fudbaler na svetu ne vredi 50 miliona eura. Rekordi će padati iz godine u godinu, novac će se sve više trošiti u fudbalu a lopta nastavlja da se kotrlja.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend