U pušenju ima zlobne neuljudnosti i drske asocijalnosti, rekao je Gete a Šopenhauer tome dodao da zdravlje sigurno nije sve ali bez zdravlja je sve ništa. Nacionalni institut za rak ističe da nema magičnog načina odvikavanja od pušenja, ali ima onih istinski delotvornih. I mnogo godina od početka pušačke revolucije, i mnogo godina od početka borbi protiv nje, razdire nas gotovo pa neumanjen problem – kako protiv pušenja?
Istorijat pušenja datira gotovo koliko i savremeni čovek. U svim delovima sveta, sa ostalim tekovinama civilizacije, među arheološkim nalazima pronalažene su i lule za pušenje. Drevni Grci i Rimljani, pušili su lišće lorike, kao opojno sredstvo, a glorifikacija duvana počinje u Americi, najpre među Indijanskim vračevima, gde se uzdignut dim zapaljenog duvana smatrao molitvom kojom je ljudski svet komunicirao za duhovnim a onda je ritual izmenjen i usmeren na pušenje duvana iz lula od strane poglavica i vračeva koji su prvim susretom sa ekspedicijom Kristofera Kolumba navodili na mišljenje da je dim koji izlazi na nos i usta ništa do duša iz onog sveta. Na prostor Evrope, duvan se kao revolucija unosi upravo sa povratkom Kolumbovih misionara i u početku je bio oštro osporavana i kažnjavana „đavolja zabava“.
Nikotin, kao pionir među štetnim supstancama duvana, sintetiše se u korenu biljke i transportuje do listova gde se akumulira sa ciljem da, kao otrov i insekticid, odbija štetne insekte sa same biljke. Pušenjem, nikotin se apsorbuje i transportuje do mozga gde se njegovi prvi efekti manifestuju za svega 7-8 sekundi kada počinje dekativacija enzima zaduženih za uklanjanje dopamina – neurotransmitera koji posreduju u osećaju zadovoljstva, čime se njegov efekat produžava a normalno funkcionisanje mozga remeti. Letalna doza, dovoljna da usmrti čoveka, iznosi 40 do 60 miligrama čistog nikotina. Nikotin, kao i svaka druga droga, vremenom dovodi do stvaranja tolerancije i potrebe za pojačanom upotrebom radi postizanja svojih ugodnih efekata umirivanja, opuštanja i poboljšanja raspoloženja kao i do stvaranja apstinencijalnih kriza nakon prestanka konzumiranja u vidu anksioznosti, uznemirenosti, teže fokusiranosti, glavobolja i usporenog rada srca. Pored toga, dovodi i do formiranja socijalnih rituala poput tapkanja po džepovima radi pronalaženja paklice, primicanje i odmicanje od usta, otresanja pepela i sličnih koji vremenom postaju refleks inkorporiran u socijalno ponašanje pojedinca.
Od ostalih štetnih sadržalaca cigareta, izdvajaju se još i ugljen-monoksid, poznat po svom afinitetnom vezivanju za hemoglobin čime se smanjuje količina dostupnog hemoglobina koji bi, u normalnim okolnosti bez ugljen-monoksida, vezivao i transportovao kiseonik, što za posledicu ima smanjenu snabdevenost tela kiseonikom ogledanu u vrtoglavicama, glavoboljama i problemima s disanjem, kao i katran; sagorela biljna smola koja se taloži u plućima, oštećujući epitel čija je primarna funkcija zaštita od infekcija i aerozagađenja.
U svom konačnom obliku, pušenje izaziva niz fizioloških i psiholoških mehanizama na putu ka ukorenjavanju zavisnosti, između ostalog i stvarajući prividno pozitivne efekte poput uspešnijeg izvršavanja zadataka kod pušača, uspešnijeg proračunavanje i savladavanje stresa.
Pušenje predstavlja svako željeno i aktivno udisanje bilo kakvog biljnog dima sa određenim efektom na nervni sistem. Naučeno je, nezdravo ponašanje i životni stil utemeljen u društvu i porodici a modelovan je borbom uticaja sredina i individualnih stavova i stanja pojedinca. Deca počinju ugledajući se na model starijih ili okoline a nastavljaju usled tolerancije ili podsticanja iste. Pored radoznalosti, počinju i da bi bili uočeni i kompatibilniji društvu zarad boljeg prihvatanja. Pored aktivnog, željenog unošenja dima, globalni problem predstavlja i pasivno pušenje koje danas prvenstveno ugrožava odojčad i decu roditelja aktivnih pušača kroz česte manifestacije upala pluća, grla, nosa i uva kao i trudnice, kao jednu od najugroženijih grupa kod kojih pored direktnog štetnog delovanja na majku duvanski dim direktno šteti i plodu.
Psiholozi smatraju da ličnost pušača karakteriše sklonost ka brzom umaranju i dosadi kao i povećana potreba za društvom uz neretko i pomalo agresivno ponašanje prema nepušačima i osporavanje naučnih činjenica o štetnosti pušenja, iako pušači predstavljaju veoma raznovrsnu grupu ljudi koja se ne može okarakterisati i definisati univerzalnim profilom. Uprkos tome, pušače je ipak moguće podeliti u tri kategorije: pušači iz uživanja, pušači iz navike i pušači koji u cigareti pronalaze psihičko i fizičko rasterećenje.
U industrijskim zemljama puši 20-40% žena i 30-40% muškaraca dok u razvijenijim zemljama puši manji broj žena (do 10%) ali veći broj muškaraca (40-60%). Jedan od najvećih problema predstavlja tendencija pomeranja donje pušačke granice. U Srbiji prosečna devojčica pali prvu cigaretu već sa oko 17 dok dečaci počinju već oko dvanaeste godine.
U programu „Zdravlje za sve“ (21 cilj za 21. Vek), Svetska zdravstvena organizacija ističe pušenje kao najveći problem javnog zdravlja u Evropi i kroz 10 usvojenih rezolucija planira programe borbe protiv ovog globalnog problema i realizuje ih kroz kampanje javnog informisanja o zdravstvenim i ekonomskim štetnostima pušenja i kroz edukaciju, prvenstveno mladih. Nedovoljno!
Svaki pušač smatra da pušenje, kao ritual, potreba ili navika ne može biti shvaćeno od strane nepušača. Pitanje koje se i dalje uvek postavlja jeste – kako prestati?
Smatra se da je najbolje prestati odjednom, posle izvesne pripreme za samo ostavljanje uz jaku autosugestiju i sigurnost u svoju odluku, uz podršku i animaciju prijatelja i bliskih ljudi. Smanjite i fiksirajte broj cigareta koje biste sebi dozvolili tokom dana. Odredite situacije u kojima nećete paliti cigaretu i nemojte nositi sa sobom upaljač, šibice niti paklicu. Vremenom praktikujte da svaku upaljenu cigaretu ispušite samo do polovine. Sa svakim osećajem potrebe za cigaretom izađite na otvoren prostor i duboko udahnite svež vazduh koji će vas razbuditi i okrepiti. Novac koji biste odvojili za cigarete, odvajajte po strani i priuštite sebi nešto što će vas sećati, stimulisati i motivisati da nastavite sa sličnom praksom. Jaka i pozitivna odluka i usmerena volja dovoljne su da pobede simptome apstinencijalne krize koja nastupa i intenzivira se prvih dana do trenutka kada počinje da slabi i nestaje. Mnogima je do sad uspelo. Možete i vi!
Add Comment