Društvo

Prihvatilište ili mučilište za pse?

Da li su azili u Srbiji zaista mučilišta za pse? Po priči devojke po imenu Ines Besermenji, prihvatilište za pse ‘‘Ovča’’ je zapravo, mučilište. Njenu priču prenosim u celosti,a ona glasi ovako:

‘‘Prvo što vas na ulazu u prihvatiliste za pse Ovca dočeka je znak NO CAMERA. Svako iole normalan pitao bi se zašto. Ako je sve legalno i po zakonu, šta se krije? Drugo što vas dočeka je izuzetno ljubazno i nasmejano osoblje. Došla sam tamo sa napadačkim stavom, međutim resila sam da igram po njihovim pravilima. Slušala sam, klimala glavom i pravila se da im sve verujem. Na primer, da im verujem da bolesne pse odvajaju od zdravih, isto kao i velike od malih. Neobjašnjivo je zašto onda skoro svaki pas po kojeg vlasnik dođe bude zaražen stenecakom ili šugom i često ugine posle dva dana, a odvedu ga tamo potpuno zdravog. Poverovala sam im i da se idila koju sam videla na ulazu i kroz prozor kancelarije glavne veterinarke gde psi nisu vezani, jedan broj pasa laje u nadi da će ih neko odvesti dok drugi deo samo tromo lezi i ne dize glavu, nalazi i u delu u kojem je STROGO ZABRANJEN ULAZ svima osim zaposlenima. Neobjašnjivo je zašto jednu grupu pasa smemo da vidimo, a drugu grupu ne smemo?! Zanimljiv je i podatak koji ovog puta verujem da je istinit kako trenutno imaju 180 PASA , a na zvaničnom sajtu pise da je kapacitet 80 pasa. I dok sam neobavezno ćaskala sa dve usiljeno ljubazne veterinarke i čekala otpust za Šarenog (psa), saznala sam da Šareni iz kaveza metar sa metar nije izašao 7 dana ( i nije jedini ). Od dva vrlo antipatična muškarca i očiglena mrzitelja životinja saznala sam da psu kao Sareni NEMA POMOĆI, da oni ODMAH prepoznaju koji pas hoce sa njima, a koji nece. Ti što neće, e njih čeka sudbina koju ne bi poželeli nikome. Kavez, polivanje crevom, izmešana hrana sa izmetom, sedativi i elektro sokovi. I KO ZNA ŠTA JOŠ. Do kada? Kažu: ‘‘Mi ne uspavljujemo pse, drzimo ih do kraja zivota u kavezima.’’

Došlo je vreme da uzmemo Šarenog i puštaju Milana, ali ne i mene u onaj zabranjeni deo. Lavež i urlici koje odatle čujem su nesnosni i ledi vam se krv od njih. Na vratima sa mnom stoji veterinarka, kao da stražari da ja slučajno ne uđem. Posle par minuta Milan izlazi prebledeo i ponavlja da to nije njegov Šareni, da ga ne prepoznaje i da se pas trese. Tri muškarca kažu: ‘‘sajlom ćemo ga izvući, to je uobicajeno kod TE VRSTE samo ružno izgleda i psa NE BOLI.’’ Pitam: ‘‘Ima li struje u toj sajli?’’ Kažu: ‘‘NEMA.’’

Ovo što vidite na slici je samo mali deo torture i traume kroz koju je prošao Šareni i kroz šta prolazi na hiljade pasa u prihvatilistima u Beogradu. Urlikao, je, krv mu je curila iz usta i šapica, dvojica su ga drzali za zadnje noge, a jedan ga je držao i vukao sajlom po blatu. Plačem dok se secam i ceo zivot će mi ostati urezane oči ovog psa. Po pokretima tela shvatila sam da mu daju ELEKTRO-ŠOKOVE i tada sam rešila da probam da slikam. Na slici se jasno vidi zadnji deo sajle koji je obložen izolacijom. Nije li to zabranjeno?! Nakon što su shvatili da se pas neće smiriti i da ga mogu ubiti pred našim očima, rešili su da mu daju sedativ i da ga što pre odnesemo u pansion. Onesvešćeno i mršavo telo krvavog, blatnjavog i uneređenog psa prevezli smo na sigurno i sada sledi oporavak izmučene i ni za sta krive zivotinje. Ne postoji prijava za agresiju, ne postoji ništa zbog čega su ga odveli u taj logor, osim obesti komsiluka.

Ja se pitam DO KADA OVAKO? Da li je moguce da smo svi u stanju da žmurimo? Da ponavljamo iste fraze kako su plate male, kao ni ljudi ne žive ništa bolje i onda sednemo pred TV jedemo i ne činimo NIŠTA. Dok na 20 minuta od nas životinje UMIRU u najgorim mukama. Ja NEĆU i NE ŽELIM da žmuriim na ovo. Rekli su mi da ne objavljujem sliku, jer je slikanje zabranjeno. Da li je dozvoljeno ono što oni tamo rade?! Da li još postoje ljudi koju su spremni da ustanu i bore se za prava ovih kučića, ljudi, to je državna ustanova, PLAĆAMO POREZ ZA NJIH, da li je normalno ovakvu sliku napraviti na mestu koje se naziva PRIHVATLISTEM ZA PSE?!’’

Ljudi iz ove ustanove su izjavili za jednu televiziju da je pas ujeo više ljudi. Upitala sam Ines, koja mi je na to odgovorila da je to laž, jer nemaju papire o tome da je pas nekoga ujeo. Takođe, rekla je i da gomila ljudi iz Karađorđevog parka, gde ga vlasnik šeta mogu da potvrde da nije pas agresivan.

Fotografiju ovog psa možete pogledati na njenom facebook profilu.

Povodom ovog događaja, Ines je organizujovala protest pod nazivom ‘‘Neću da žmurim’’ ispred Skupštine grada Beograda sa ciljem da se prekine nasilje nad životinjavama u azilima. Ko je kriv? Neki kažu da su krivi šinteri, dok druge tvrde da su krivi ljubitelji životinja. Ali, šta je zaista istina? Kakva god da je, verujem da bismo svi voleli da znamo odgovor.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.