Društvo Srbija

Panel diskusija: ‚‚Kako do više beba rođenih kroz program vantelesne oplodnje?“

U Beogradu, 16. oktobra 2015. godine, u Press Centru UNS-a, Centar za unapređenje zdravlja žena održao je panel diskusiju na temu: ‚‚Kako do više beba rođenih kroz program vantelesne oplodnje?“

Tim povodom govorila su stručna lica iz oblasti embriologije, genetike, farmakologije i ginekologije. Događaju se nisu odazvali predstavnici zdravstvenih vlasti, Ministarstva zdravlja i Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje.

Moderator panel diskusije bio je Duško Nikolić, koji je prilikom uvodne reči podsetio na to da je natalitet u Srbiji sve niži i da sve više parova ima problem sa neplodnošću. Iako nema zvaničnih podataka, procenjuje se da je svakom petom paru potrebna terapija kako bi došli do potomstva.

Prva je govorila prof. dr Snežana Vidaković, načelnica odeljenja za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog Centra Srbije, gde je između ostalog rekla: ‚‚Ova tema velikim delom pitanje države, državnih institucija, odnosno Ministarstva. Vantelesno oplođenje predstavlja fantastičan izbor u humanoj medicini koji je omogućio mnogim parovima da postanu roditelji, koji do uvođenja vantelesne oplodnje u kliničku praksu nisu imali nikakve šanse da dođu do potomstva. Procedura je veoma skupa, ne samo finansijski, već je i veliko opterećenje za parove, odnosno samu ženu. Neophodna je dijagnostika kod svih žena koje imaju problem sa neplodnošću“ i dodala da se govor o sterilitetu sve više pretvara u razgovor o VTO. ‚‚Kada je prirodno začeće nemoguće, VTO je rešenje koje omogućava materinstvo ženama koje pre toga nisu imale nikakvu šansu. Zatucanost s jedne strane, emancipacija s druge strane i opšta otuđenost među ljudima dovode do toga da dosta žena propusti godine pogodne za rađanje u traženju posla, odgovarajućeg partnera ili oba. Pravo pitanje bilo bi: kako do više beba uopšte, a VTO je poslednja opcija.

Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu je preko prezentacije i usmenog objašnjenja govorio o najpogodnijem periodu u životu žene da se ostvari kao majka i istakao da je u porastu broj parova koji iz medicinskih razloga moraju na VTO. Ukazao je na to da je jedan od bitnih faktora u borbi protiv steriliteta vreme: kome se obratiti, koji je uzrok, prikupljanje analiza, ulazak u program, priprema za postupak i sama VTO, šta ako ne uspe, da li je donacija gameta/embriona brža i efikasnija solucija?

‚‚Na žalost, u Srbiji je socio-ekonomski faktor jedan od glavnih razloga zašto parovi odlažu sve navedene korake, uključujući i VTO. Zato državni program besplatne VTO treba parovima da ponudi brza i efikasna rešenja lečenja steriliteta, pre svega formiranjem centralnog registra u koji će biti uključene i državne i privatne ustanove, a onda će pacijenti sami na osnovu uspešnosti klinika sami odlučivati kome će se obratiti za lečenje.“, rekao je Stojković.

Doc. dr Dragana Protić, sa Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, objasnila je da klinički farmakolog ima zadatak da obezbedi da primena lekova bude što efikasnija i u skladu sa farmakoekonomskim uslovima. ‚‚In vitro fertilizacija je možda najbolji primer takve odmerene primene lekova pošto su lečeni, najčešće, osobe u punoj životnoj snazi, pa je teško prihvatiti bilo kakve negativne posledice terapije. Stoga je neophodno pažljivo sagledati primenu lekova koji se koriste u ovoj osetljivoj oblasti medicine, a ovaj kompleksni milje zahteva timski rad stručnjaka različitih profila, između ostalog i zbog toga što oni koji se podvrgavaju in vitro fertilizaciji ulažu veoma mnogo, a uspeh je neizvestan.

456

Dr mr sci. biol. Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora za oblast transplantacije ćelija i tkiva i BMPO je ukazao na to da u Srbiji postoji samo pet ustanova koje vrše VTO, gde je Opšta bolnica u Valjevu najnovija, a u pripremi je klinika i u Subotici.

Uporedio je srpski sistem finansiranja sa ostalim evropskim državama i istakao da se u Sloveniji finansira iz bužeta 6 pokušaja za prvo dete i 4 pokušaja za drugo, Hrvatska finansira 4 pokušaja VTO i dva sa zamrznutim embrionima, a Crna Gora prati ovaj evropski prosek. Srbija ne spada u ovu grupu jer je sa manje od tri hiljade urađenih ciklusa godišnje znatno ispod evropskog proseka za broj urađenih VTO naspram broja stanovnika, a evropski prosek je 1.050 ciklusa na milion stanovnika.

‚‚Svesni smo da RFZO ne raspolaže sa dovoljno novca, ali možemo da primenimo princip iz Nemačke, gde država do 36. godine majke finansira postupke 100 odsto, a kako je majka starija, oni finansiraju manji udeo u lečenju neplodnosti. Time se i parovi stimulišu da što mlađu krenu u proceduru lečenja, kada je i uspeh VTO najveći“, izjavio je Slobodan Bjelotomić.

Sve četvoro su se usaglasili oko toga da nemaju precizan broj uspešnih VTO i da bi trebalo zakonom obavezati roditelje da daju povratnu informaciju ustanovi o uspešnosti/neuspešnosti oplodnje.

Skrenuli su pažnju na to da banka matičnih ćelija ne postoji u Srbiji i da se bez pritiska javnosti ne može pokrenuti postupak za otvaranje banke.

Sva pitanja u vezi sa ovim problemima možete slati na e-mail adresu: podrska@hocubebu.rs ili pozvati broj telefona: 011/7852-761

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.