Društvo Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Severna Makedonija Slovenija Srbija

Obim vežbanja koji se trenutno preporučuje je možda mnogo veći nego što je potrebno

Stručnjaci koji pišu za časopis Canadian Journal of Cardiology smatraju da kreatori preporuka za fizičku aktivnost treba da ih ažuriraju

Međunarodne preporuke za fizičku aktivnost podrazumevaju 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog do jakog intenziteta, ali kritički osvrt na literaturu koja se time bavi pokazuje da i duplo manji obim aktivnosti može da dovede do značajnih prednosti po zdravlje, pišu stručnjaci u časopisu Canadian Journal of Cardiology. Oni pozivaju kreatore preporuka za fizičku aktivnost i vežbanje da ažuriraju preporuke u skladu sa najnovijim dokazima.

stretching-498256_960_720

Fizička neaktivnost je četvrti po redu vodeći rizik od smrtnosti na globalnom nivou i uzrok je oko 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kažu podaci Svetske zdravstvene organizacije. Redovna fizička aktivnost se smatra uspešnom primarnom i sekundarnom preventivnom strategijom. Dokazi ukazuju na smanjenje rizika za najmanje 20-30 odsto kod više od 25 hroničnih zdravstvenih stanja i prerane smrtnosti. Međutim, obim i intenzitet preporučenog vežbanja je i dalje predmet žestoke rasprave.

,,Jedan od najvećih mitova koji se vezuju za promociju fizičke aktivnosti, nauka o vežbanju i medicine vežbanja jeste verovanje da treba da odvojite najmanje 150 minuta nedeljno za fizičku aktivnost umerenog do jakog intenziteta da biste ostvarili prednosti po zdravlje’’, objašnjavaju dr Daren E.R. Vorbarton (Darren E.R. Warburton) i dr Šenon S. Brejdin (Shannon S. Bredin) iz Laboratorije za kardiovaskularnu fiziologiju i rehabilitaciju Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru u Kanadi. ,,Međutim, obilje dokaza jednostavno ne podržava ovu tvrdnju. Postoje brojni dokazi da se prednosti po zdravlje mogu ostvariti i od manjeg obima i/ili intenziteta fizičke aktivnosti. Ove prednosti po zdravlje su uočene i kod zdrave i kod kliničke populacije.

,,Izražene prednosti po zdravlje su uočene kod osoba koje žive sa invaliditetom i/ili hroničnom bolešću kod kojih je obim aktivnosti daleko ispod granice od 150 minuta nedeljno. Nažalost, ova proizvoljna granica se suviše često svrstava među preporuke za osobe koje žive sa invaliditetom i/ili hroničnom bolešću’’, dodaju oni.

active-84646_960_720

Dr Vorbarton i dr Brejdin, koji su bili zaduženi za sistematičan pregled Kanadskih smernica za fizičku aktivnost za 2011. godinu za odrasle i starije odrasle osobe, kažu da preporuka od najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog do jakog intenziteta nedeljno u Kanadi potiče od greške u prevodu prilikom objavljivanja ovih preporuka. ,,Jednostavna zamena reči ,,treba’’ sa ,,mora’’ ima veliki uticaj na tumačenje smernica. Na primer, pojavili su se promotivni materijali koji eksplicitno navode da osobe ,,moraju’’ da ostvare 150 minuta nedeljno da bi osetile prednosti po zdravlje, kao i druge poruke koje navode na zaključak (ili eksplicitno govore) da prednosti po zdravlje ne mogu da se ostvare pri manjem obimu aktivnosti.’’

Nakon sistematičnog proučavanja najnovijih studija, autori u ovom članku preporučuju sledeće:

  • politika zaštite javnog zdravlja treba da snizi granicu učešća u fizičkoj aktivnosti tako da svako može da uživa prednosti fizičke aktivnosti;
  • promocija fizičke aktivnosti/vežbanja treba da bude deo integrisanog pristupa unapređenju obrasca zdravog načina života;
  • treba posebno istaći nezavisne rizike po zdravlje od sedentarnog načina života (naročito preteranog sedenja);  
  • pacijentima treba da se prepisuje individualan obim koji je u skladu sa njihovim jedinstvenim karakteristikama i potrebama.

,,Iskreno se nadamo da će ovaj članak doprineti rešavanju ovog problema nastalog usled greške u prevodu na takav način da svi Kanađani mogu da osete prednosti fizičke aktivnosti po zdravlje’’, zaključuju oni. ,,Takođe treba istaći da postoje povezani dokazi da sedentaran način života (naročito sedenje) takođe predstavlja rizik po zdravlje, čak i za osobe koje su fizički aktivne. Jednostavnu poruku koja glasi ,,krećite se više i sedite manje’’, zasnovanu na čvrstim dokazima, savremeno društvo lakše razume.’’

U svom komentaru na ovaj članak, dr Džejms A. Stoun (James A. Stone), klinički profesor medicine i kardiolog-konsultant na Univerzitetu u Kalgariju, postavlja pitanje da li ove preporuke potiču iz kliničke prakse usled manjka jasno povezanih naučnih dokaza visokog kvaliteta.

,,Većina informacija na koje se osvrću dr Vorbarton i dr Brejdin u svom članku je objavljena u poslednjih nekoliko godina, a neke su zasnovane na velikim epidemiološkim studijama, gde je moguće da se dostupne informacije istražuju manje striktno u odnosu na naučne dokaze koji se koriste da se kreiraju preporuke na osnovu kliničke prakse’’, primećuje dr Stoun.

,,Da li su se činjenice zaista promenile? Tvrdnju da manji obim fizičke aktivnosti i vežbanja ipak može da donese značajne prednosti po zdravlje treba ispitati i uvrstiti u smernice iz kliničke prakse zasnovane na dokazima. Došlo je vreme da se ažurira poruka vezana za fizičku aktivnost i vežbanje’’, komentariše dr Stoun. ,,Međutim, poruke koje se primenjuju u praksi nisu iste kao preporuke iz kliničke prakse zasnovane na čvrstim dokazima. Štaviše, poruku da je bolja nekakva fizička aktivnost nego nikakva treba ispitati i oceniti tako da može da se uvrsti u smernice kliničke prakse. Da li su važeće smernice pogrešne? Očigledno je da je, istorijski gledano, tačan odgovor odlučno ne. Ali sa dokazima koji se ubrzano menjaju, treba hitno da izmenimo sve smernice kliničke prakse kada se činjenice promene’’, zaključuje on.

Izvor: eurekalert.org

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.