Društvo Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Severna Makedonija Slovenija Srbija

Multitasking-fenomen modernog doba

Živimo u vremenu koje nam diktira brz tempo, u kojem se više ne toleriše da budemo spori, u kojem uživanje u trenutku skoro da više i ne postoji, a stres je postao svakodnevni sastojak u životu savremenog čoveka.
Kod mladih, posebno kod studenata, javlja se potreba da rade više stvari istovremeno. Međutim, to na duže staze može da dovede do ozbiljnih problema, kao što su nesanica, nervoza, napetost i depresija.
Multitasking je termin koji se upotrebljava da bi se opisalo stanje kada ljudi obavljaju više radnji istovremeno. U srpskom jeziku ne postoji prevod tog termina, dok u susednoj Hrvatskoj on se prevodi kao “višezadaćnost”.

Istorija nam govori da je Julije Cezar bio prvi koji je obavljao više zadataka u isto vreme. On je uspevao da diktira jednu stvar, dok piše drugu, a da istovremeno čita nešto treće. Posle njega, smatra se da se Napoleon Bonaparta takođe koristio ovom tehnikom. Okupljao je u svom kabinetu desetak svojih sekretara da bi im diktirao različita pisma, a sa druge strane, na bojnom polju je raspoređivao i pokretao svoju vojsku na više frontova. Zbog toga se smatrao jednim od najuspešnijih vojskovođa u modernoj istoriji.

Međutim, naučnici su prvi put počeli da istražuju ovu pojavu 1900.godine, kada su sproveli istraživanja kako bi videli na koji način može da se poveća radna efikasnost. Ono što su otkrili bilo je da svakodnevni multitasking dovodi do sagorevanja organizma, hroničnog umora, povećanog pritiska i slabljenja rada srčanog mišića i da rad na više stvari istovremeno daje pozitivne rezultate samo prilikom obavljanja rutinskih zadataka koji ne zahtevaju punu pažnju i koncentraciju. Primer za to je čitanje knjige i slušanje muzike u pozadini.

U našoj kulturi on se visoko vrednuje i ceni, jer moderno vreme zahteva da budemo uspešni u svemu što radimo. Međutim, zaboravlja se na činjenicu da mi nismo programirani da možemo da obavljamo više stvari, a da to na nas ne ostavi neke posledice. Istraživanje koje je sprovedeno od strane Američke psihološke asocijacije pokazuje da ljudi koji su okupirani na više strana nisu efikasni i da nijedan zadatak ne obave dovoljno dobro i precizno.
Najviše studenata se žalilo da ne može da položi ispit ukoliko, dok uče, gledaju telefon i proveravaju društvene mreže. Manjak koncentracije utiče na lošu produktivnost, dolazi do napetosti, nezadovoljstva i kao rezultat svega toga su nepoloženi ispiti i još veća nervoza.
U knjizi Robina Šarme “Kaluđer koji je prodao svoj ferari” uspešni i priznati advokat, usled prevelikog rada na više predmeta istovremeno doživljava srčani udar i biva prinuđen da napusti svoj stresan posao, sve proda i ode u prirodu kako bi se opet povezao sa sobom, uživao u trenutku i shvatio da mu je multitaskingovanje skoro oduzelo život.
O ovoj pojavi govorili su i profesori sa Univerziteta Stanford koji su došli do zaključka da ljudi koji rade nekoliko stvari budu najgori, pamte mnogo manje podataka i treba im više vremena da kako treba završe svoje poslove. Brajan Nes profesor sa tog Univerziteta smatra da mozak teško podnosi istovremene radnje i da se stalno prebacuje sa jedne na drugu što dugoročno nije dobro po organizam.

Muški i ženski mozak se dosta razlikuje. Žene su sposobnije da rade više stvari i da u tome budu uspešne, dok muškarci moraju da se fokusiraju samo na jednu stvar kako bi bili produktivni i obavili kako treba zadatak koji se od njih traži. Projekat koji je sproveden na Univerzitetu Hertfordšir govori u prilog ovim tvrdnjama. Psiholog Kejt Luis je vodila istraživanje u kojem je učestvovalo pedeset muškaraca i pedeset žena. Oni su imali zadatak da urade tri stvari koje nisu bile teške, ali su to morali istovremeno da urade. Pred njima je bilo da reše lak zadatak iz matematike, da na mapi pronađu restoran i nađu put iz lavirinta. Takođe za vreme rešavanja zvonili su telefoni na koje su morali da se jave i da odgovore na laka pitanja. Rezultati su pokazali da su žene bile bolje za čak 50% od muškaraca i da su brzo i precizno odgovarale preko telefona, dok su se muškarci u tome najviše mučili, jer nisu uspeli kako treba ni da čuju šta se od njih traži da odgovore. Bili su konfuzni i davali su i takve odgovore.

Mnogi ljudi multitasking poistovećuju sa svestranošću, ali ova dva pojma nisu ista. Svestranost proizilazi iz ljudskog karaktera, onog nečeg posebnog što nosimo unutra, a multitaskingovanje je odraz onoga što moramo učiniti, jer se to od nas traži.
Postavlja se pitanje, šta je dovelo do ovog masovnog fenomena širom sveta?
Većina ljudi se slaže da je pojava elektronskih uređaja, a pre svega interneta, ubrzala živote i primorala nas da budemo aktivni na više polja. To se pre svega odnosi na mlađe generacije. Ono na šta stručnjaci upozoravaju jeste da danas i deca jako dobro i ispravno barataju komplikovanim tehničkim uređajima, poput tableta, a da to nije dobro za njihovu psihu. Naime, u kasnijem dobu zbog toga teže savlađuju slova i brojeve, jer multitasking dosta usporava mentalni razvoj kod dece.

U nastojanju da podmirimo naše potrebe, da uradimo sve ono što se od nas očekuje da bi bili uspešni i priznati mi polako gubimo sebe, svoje zdravlje i postajemo anksiozni. To sve dovodi do zaključka da je bolje raditi jednu stvar kvalitetno i skoncentrisano, posvetiti tome svoje vreme i ne očekivati brz uspeh za to, jer većina ljudi i radi više stvari kako bi dobili priznanje, stekli slavu i dobru poziciju, a ne shvataju da time mogu dobiti samo pogoršano zdravlje i psihu.

About the author

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.