Društvo Srbija

Mladi u Srbiji: Trnovit put do osamostaljenja

Slika: pexels

Kultura osamostaljivanja na našim prostorima je značajno drugačija u odnosu za zapadnu, gde je samostalnost u pogledu odvojenog života i sopstvenih primanja podrazumevana u određenoj dobi. U Srbiji i uopšte na Balkanu, izvesno zakasnelo osamostaljenje predstavlja društveni fenomen, koji je u vezi sa nešto teže ostvarivom materijalnom sigurnošću, ali i sa vaspitanjem i negovanjem određenih tradicionalnih vrednosti. Zbog toga ćemo u ovom tekstu potražiti odgovor na pitanje kasnog osamostaljivanja mladih na našim prostorima, tačnije bavićemo se razumevanjem razloga za odlaganje ovog značajnog momenta u životu svakog pojedinca, te i ponuditi prikladna rešenja.

Finansijski aspekat

U osnovi je prvi faktor, koji predstavlja najveći kamen spoticanja na putu mladih u Srbiji ka konačnoj samostalnosti, upravo finansijski aspekat. Osećaj materijalne sigurnosti je ujedno i prvi uslov za odvajanje od porodičnog doma. S jedne strane je potpuno razumljiva potreba za sigurnim primanjem i ono jeste uslov za obrazovanje samostalnog života, dok je sa druge strane potrebno razumeti da je postizanje sigurnosti u ovom smislu dug i kompeksan proces. Činjenica je da nakon sticanja formalnog obrazovanja i bez primenjivog radnog iskustva, mlad čovek na ovim prostorima teško može ostvariti primanja koja su dovoljna za lagodan život, odnosno život bez izvesnih odricanja. Samostalan život sa nešto skromnijim materijalnim mogućnostima jeste izazovan, ali je ujedno i korak ka finansijskom boljitku. Potpuno razumevanje sopstvenih potreba proizilazi iz situacije u kojoj smo sami odgovorni za sebe i u kojoj od nas zavisi da li će one biti zadovoljene. Na ovaj način stičemo uvid u odnos svojih zahteva i mogućnosti, te prilagođavamo jedan faktor drugome, ne bi li ovo naposletku bilo podsticaj za napredovanje. U Srbiji će ovo u najvećem broju slučajeva podstaći preseljenje mladog čoveka u neki od većih gradova, budući da ukoliko traži posao u Novom Sadu ili Beogradu ima pred sobom širi izbor ponuda, te i nešto veće mogućnosti za brži napredak. S druge strane, ovakva sitiuacija će mnoge podstaći i da započnu sopstveni biznis, koji se može vezivati i za delatnosti kojima više odgovaraju manje urbanizovana područja, odnosno mogućnosti koje pružaju sela. Konačno, možemo doći do zaključka da prevazilaženje straha od finansijske nesigurnosti zahteva razumevanje realnih potreba na dnevnom i mesečnom nivou, do kojeg se može doći samo osamostaljivanjem. Nakon sticanja jasnog uvida u svoje neophodne rashode, mlada osoba može postaviti sebi za cilj željene prihode i početi da stremi ka uspehu u ovom pogledu.

Emotivni apsekat

Na našem podneblju vlada veoma snažan kult porodice, te u skladu sa njime snažne emotivne veze između roditelja i dece. Ovo nije negativna odlika sprskog mentaliteta, šta više, usko je u vezi sa celokupnom kuturom življenja na ovim prostorima i predstavlja jednu zdravu osnovu društva. S druge strane, postoji tačka u kojoj ovako čvrsto izgrađen kult porodice može postati faktor sputavanja, što se upravo dešava u kontestu u kojem na ovu temu govorimo. Mladi u Srbiji neretko odlažu momenat osamostaljenja, upravo vođeni strahom od slabljenja porodičnih veza. S druge strane, gotovo biološka potreba za “napuštanjem gnezda”, koja je u vezi i sa eventualnim zasnivanjem sopstvene porodice, ne bi smela da bude sputana ovim suštinski valjano izgrađenim sistemom vrednosti. Strah od emotivnog udaljavanja od članova porodice bi po svakoj logici onda bio upravo sumnja u snagu emotivne povezanosti sa njima, što je zapravo kontradiktorno stanju stvari. Čvrsta osnova u pogledu porodice ne može biti poljuljana fizičkim odvajanjem, već fizičko odvajanje i početak samostalnog života možemo shvatiti ne samo kao sopstveni napredak, već i kao napredak na nivou cele porodice.

Tradicionalna kultura

U vezi sa prethodno pomenutim pitanjem porodice je i tradicionalna kultura, koja ima određene specifičnosti i neretko podstiče alternativno rešenje, odnosno život u zajednici. Patrijarhalna uverenja će, prema tome, na području Balkana češće nego u drugim delovima sveta, dovesti do toga da sinovi zasnivaju sopstvenu porodicu u okviru doma svojih roditelja, a ćerke napuštaju roditeljski dom tek prilikom udaje. Savremeni zahtevi u pogledu obrazovanja podrazumevaju potrebu da se roditeljski dom napušta u ovu svrhu, ali budući da je finansijski poduprt od strane porodice, ovakav način življenja ne možemo smatrati samostalnim. Neretko se dešava da po završetku studija mladi odluče da se vrate u rodno mesto i u ovakvim slučajevima se potpuno osamostaljenje ne dešava. Ovakav plan ne mora značiti da će osoba odustajanjem od potpunog osamostaljivanja biti neostvarena, te ovo ne mora nužno biti obeleženo kao negativno, ukoliko je odluka samostalno donešena. Faktor koji je podložan kritici i može biti tema diskusije je uticaj roditelja na ovakvu odluku mladog čoveka. U takvim situacijama, tradicionalna uverenja zapravo staju na put napretku, te roditeljsko viđenje budućnosti porodice predstavlja prepreku, a ne podsticaj. Ovo stoga vidimo kao problematiku koja je specifična za naše podneblje, te iako ishodi života u zajednici nisu nužno nepovoljni i mogu imati svoje prednosti, ovakva organizacija bi trebalo da bude stvar dogovora, a ne praćenja unapred podrazumevanih načela.

Prednosti samostalnog života

Iako s početka pun izazova, samostalni život svake mlade osobe nudi pre svega priliku za razumevanje društva u kojem živi i sopstvenih potreba. Odlučivši se na potpunu samostalnost, svako od nas dobija priliku da ispita svoje mogućnosti i racionalno sagleda svoje ambicije. Upravo momenti koje smatramo uslovno rečeno teškim, odnosno prilike u kojima se moramo odricati određenog komfora i uspostaviti sistem prioriteta, jesu momenti kada se konačno obrazujemo kao osoba. Naposletku, osećaj koji proizilazi iz uvida u sopstvena postignuća može biti samo podsticaj za dalji napredak. S druge strane, komfor koji podrazmeva roditeljski dom i finansijska podrška porodice se ne može porediti sa onim komforom koji imamo u sopstvenom prostoru, uspostavljanjem sopstvenih rutina i samostalnim raspolaganjem svojim prihodima. Ovo je odluka koju svaki pojedinac mora doneti spram ličnog osećaja i ne možemo odrediti konkretan momenat koji bi bio idealan za osamostaljenje u svim slučajevima. S druge strane, važno je pokušati, te je preporuka da nakon sticanja formalnih uslova u smislu obrazovanja i starosne dobi stavimo pred sebe ovaj test zrelosti.

Put ka osamostaljenju mladih u Srbiji je svakako specifičan i može biti obeležen kao trnovit, budući da na njemu prepoznajemo brojne prepreke u domenu finansijskih i društvenih izazova. S druge strane, savremeno doba nudi brojne mogućnosti i čini ulazak u ovaj poduhvat značajno lakšim no što je to bilo nekoliko decenija ranije. Pretpostavka je da će se ovakav trend nastaviti, te da će buduće generacije nailaziti na manje prepreka na svom putu ka konačnoj zrelosti.

Velibor je lifestyle kolumnista za poznati magazin Lips And Heels. U slobodno vreme se bavi istraživanjem modnog marketinga, dizajnom keramike i fitnesom u stilu pravog milenijalca. Pratite ga na Instagramu za više svakodnevnih ideja i inspiracija.

About the author

Velibor Živkov

Velibor Živkov

Velibor Živkov je lifestyle kolumnista za Adria Daily Magazin, Lips And Heels i Wannabe magazin. Po struci industrijski dizajner odeće ali se bavi istraživanjem online kontenta i modnog marketinga. U slobodno vreme se bavi dizajnom keramike, fitnesom i negom brade u stilu pravog milenijalca. Pratite ga na Instagramu za više modnih ideja i svakodnevnih inspiracija.

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Medijski sponzori smo

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Hvala što nas pratite!