Jedan slep čovek rekao je da želi ženu za koju većina ljudi misli da je ružna. Njegovi kriterijumi bili su oni kvaliteti koje drugi muškarci nisu umeli da cene. „Vi ste veoma nesrećni”, rekao bi. „Treba vam dokaz za sve, sve želite da vidite”. Možda tada ni ja nisam bio sasvim siguran šta tačno želi da kaže.
Dugo ga poznajem i uvek sam izmišljao izgovor, samo da ne bih razgovarao sa njim. Mislio sam da je dosadan. Uostalom, kakva iskustva bi jedan slep čovek mogao da ima?
„Mnoge proslave na koje sam išao nisam voleo. Objasniću ti zbog čega. Kada sam sedeo sa nekim za stolom, slušao sam mnogo komentara, recimo „kako ti je lepa ta haljina” ili „koliko je samo koštala ova divna dekoracija”, čak i drske komentare poput onog „oni uopšte nisu jedno za drugo, pogledaj kako je ružna”. A nikada, za svojih trideset i sedam godina, nisam čuo „osećam se prijatno u vašem društvu”. Gadili su mi se. Njihovi jadni životi nikada neće biti ispunjeni. Oni nikada neće shvatiti šta znači voleti. Voleti nekoga da bi mogao da mu pružiš deo sebe, a ne „voleti” samo da bi mogao da zadovoljiš svoje potrebe. Ljubav je kada zastaneš i pomogneš nekome da dostigne tvoj nivo uspeha”.
Tada sam shvatio koliko smo slepi. Ne osećamo Ljubav, uvek želimo da je vidimo. Radujemo se poruci „volim te”, a u stvarnom životu to isto „volim te” ne prepoznajemo. Ugušeni smo. Dok ne shvatimo koliko nam je loše što ne puštamo emocije u život, nikada nećemo progledati. Jer, još davno, dok sam čitao Malog princa, naučio sam: „Samo srcem se dobro vidi, suština se očima ne može sagledati. ”
Prethodne kolumne „Lice današnjice” možete da pročitate ovde.
(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2017; Vojislava Vesin)
Add Comment