Lice današnjice Srbija

Lice današnjice: Pojedi (se)!

Od nastanka sveta hrana je povezana sa zdravljem, kulturom i socijalnom sredinom. Hrana govori čak i o klasnoj pripadnosti, od nedostatka ”dobrih” namirnica za koje su uskraćeni siromašni, do privilegija ”zdrave” (bogatije) ishrane u kojima uživaju oni koji imaju više novca.

Pesma ”Zdrava hrana” od benda SMF nudi nam priču o podeli na ono što ”treba” ili ”ne treba” jesti.

”Čuo sam od Mice da semenke pomažu

I novine pišu i doktori to kažu.”

Zdrava hrana postaje tema koja je veoma popularna u društvu. Mediji su svakodnevno puni tekstova o zdravoj hrani, a poslednjih nekoliko godina skoro da ne možemo zamisliti nedeljno izdanje dnevnih listova bez saveta poznatih ličnosti koje govore o tome koje namirnice treba koristiti i koji su recepti dobri za nas. Takođe, i same reklame sa sloganom ”da živite zdravo i izgledate baš lepo” govore o tome kako uz veštačke preparate (?!) možemo biti zdravi i dobro izgledati (gde je najčešće akcenat stavljen na dobrom izgledu).

”Batali zdravu hranu ne nanosi štetu

nudimo ti roštilj najbolji na svetu”

Kada je reč o vegatarijanstvu, treba se zapitati o čemu se zapravo radi i koji su motivi za vođenjem ovakvog života. Ukoliko je neko ubeđen da je  zdravlje presudno kada je vegetarijanstvo u pitanju, najčešće čujemo rečenicu: ”Zdraviji sam od tebe, moje telo je bolje od tvog”. Ako je ipak u pitanju moral, možemo čuti: ”Ja sam bolji čovek od tebe”, misleći na to kako ne ubija životinje da bi se prehranio. Zapravo, o vegetarijanstvu se poslednjih godina najčešće govori kao o modnom trendu i mnogi ljudi koji su inspirisani poznatim ličnostima koje su vegetarijanci, reći će: ”To je moderno, želim i ja da probam”.

”Neće više ljudi s masnoćom da se pate,

Svi su uveliko prešli na razne salate”

Francuski sociolog Pjer Burdije između ostalog govori i o socijalnom raslojavanju po ukusu. Postoje reklame koje sadrže mnogo diskriminacije, ali i one koje govore o tome ko su ”pravi” ili ”iskusni” muškarci. Recimo, ukoliko se gazirano piće reklamira pod sloganom ”samo za iskusne”, veliki deo publike nesvesno će poželeti da se nađu u tom krugu. Dobar marketing dovodi do trenda i to što su ”svi uveliko prešli na razne salate” može se čitati iz više uglova. Jedan od njih je i ubeđenje kod mnogih aktivnih korisnika društvene mreže Instagram (na kojoj trend fotografisanja hrane traje duži period) da hrana koju jedemo mora da izgleda dobro, kako bi izgledala što bolje i kada podelimo ono što jedemo sa svojim pratiocima. Uticaj modnih blogera je veliki, posebno na tinejdžere, a većina njih ubeđena je da će zdrave boje koje nalazimo kod salate dobiti mnogo više pozitivnih komentara i ”lajkova” nego na primer meso. Da li to znači da se, ukoliko već takve fotografije izazivaju pozitivne reakcije, većina slaže da treba odbaciti meso i preći na salate, ili je samo reč o deklatarivnoj podršci ovakvom načinu ishrane? Fotografisanjem hrane čini se da smo poremetili psihološku hijerarhiju motiva i hranu, koja predstavlja prvi stepen i osnovnu potrebu, stopili sa petim, najvišim stepenom, koji govori o potrebi za samoaktuelizacijom. Ovde se može dovesti u pitanje i hrana kao oblik estetskog zadovoljstva.

Kako se osećamo dok trošimo novac na meso, a kako na voće i povrće, ukoliko pođemo od ubeđenja da smo kupovinom voća i povrća učinili dobro delo za sebe i svoje telo, a kupovinom mesa ”zatrpali” sebe nezdravom hranom i podržali ubistvo životinje? O čemu govorimo kada spomenemo kajanje u ishrani? Da li rečenicom ”hrana koju jedem je sigurnija od tvoje” želimo da ubedimo sebe ili druge u to?

Ukoliko isključimo finansijsku mogućnost i podelu na bogate i siromašne, izgleda da je svako od nas ponosan na ono što jede. Mnoge turističke agencije kada govore o raznim područjima često će potencirati na ”dobroj” hrani iz tog kraja. A u tom slučaju, teško da će u Srbiji ijedna salata uspeti da pobedi sarmu.

Prethodne kolumne ”Lice današnjice” možete pročitati ovde.

About the author

Stefan Mihajlovski

Stefan Mihajlovski

Diplomirani komunikolog. Student master programa Proizvodnja TV serija. Pisac knjiga ''14 dana karantina''. ''Ispod grla'' i ''Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti''. TV autor i voditelj. Kolumnista. Aktivista za ljudska prava.

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje