Pre čitanja, pristetite se prethodnih epizoda Helenine priče
Donela sam ti belu sveću. Rekao si mi one noći da najviše voliš bele sveće. Rekao si mi i da je ne voliš. Rekao si… mnogo toga.
Zapalila sam belu sveću. Dugo se nisam više namučila. Prvo, zato što nisam uspela sedam puta zbog vetra. Drugo, zbog toga što sam posle tih sedam neuspelih pokušaja morala to da uradim u sklopu neke čudne kutije gde je bila žuta sveća. Nju sam bacila. Gadile su ti se žute sveće.
Filipe… zavoleo si me?
Reci da me voliš.
Da me makar neko voli.
Skinula sam te. Malo si čudan… Ali shvatam da si to ti. Mislim – tvoja veličina. To si ti. Legla sam preko tebe. Hladan si večeras. Filipe, zašto sve moram sama?
Vetar mi je doneo nekoliko grančica pred gola kolena kojima klečim na mermeru. Boli me. Lišče mi je sve pokvarilo! A donela sam ti jebene mafine koje obožavaš!
Požuri, molim te. Hladno mi je. Mokra sam i sprema se jaka kiša.
Kutija puna mafina počinje da se razleće po ostalim mermernim telima oko tebe. Svi nas gledaju! Zar to nije zanimljivo?
Oduvek sam htela da snimim dobar pornić!
Zapravo, oduvek sam htela voajere! Mnogo njih!
Filipe… ne mogu još dugo.
Požuri. Molim te.
Filipe! Boli me! I ti si nasilan kao i on! Svi ste isti!
Svršila sam.
Samo ja?
Filipe, zašto nisi svršio?
Add Comment