Lice današnjice Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Severna Makedonija Slovenija Srbija

Lice današnjice: Bez Petra Pana i drugih ”grešnih” vragolana

Krajem januara i početkom februara u svetskim medijima odjeknula je vest da kompanija Dizni na svojim platformama zabranjuje deci da gledaju određene crtane filmove koji spadaju pod njihove klasike. Domaći mediji, sem pojedinih, kao da nisu bili zainteresovani za ovu priču, mada su generacije na ovim prostorima, uključujući i moju, odrastale upravo uz priče koje se danas smatraju nepoželjnim.

Teror političke korektnosti poslednji je u nizu pošasti danšanjice i svakodnevnog. I tu, zapravo, ima malo toga korektnog kada je zaštita ljudskih prava u pitanju. Ideološke pozicije sada se bore na dobro poznatom terenu tržišne utakmice. A tržište je novac. Zajednički imenitelj cifre na računu dobio je novi oblik na polju dominantnog diskursa – ubeđujući nas da je sve što odrđena kompanija radi u bazi ili makar dosluhu sa visokom dozom altruizma.

Dizni, tačnije platforma Dizni plus, zabranila je deci mlađoj od sedam godina gledanje sadržaja koje smatraju neprikladnim. Tu se ubrajaju ’’Petar Pan’’, zbog navodnog širenja rasizma i neprihvatljivih stereotipa, ’’Mačke iz visokog društva’’, jer prema rečima kompanije afirmišu klasne razlike, ’’Dambo’’ zbog, kako kažu (a u ovom slučaju ne lažu) surovog odnosa prema divljim životinjama. Pored njih, od ruke terora političke korektnosti nastradali su ’’Maza i Lunja’’, kao i ’’Knjiga o džungli’’.

Mnogi psiholozi, među kojima je i naša Ana Vlajković, ovaj potez smatraju besmislenim, dok, kako je izjavljeno u ’’Politici’’, skreće pažnju na to da tako mala deca ne primećuju pomenute razlike, te da dobijaju poruke o rasizmu, klasnim razlikama i slično prvenstveno od roditelja koji im objašnjavaju sa kim (ne)treba da se druže i koga da izbegavaju.

Budući da sam odrastao uz Diznijeve junake, sa današnje distance i vremena koje je prošlo ne mogu a da, uz pomoć repirznog gledanja, ne učitam ’’sporne poruke’’. Međutim, spontanost koju sam imao pre dvadeset godina nije mi dozvolila tako surovu analitičnost. Za mene je ’’Petar Pan’’ bio dečak kao i ja, koji želi da pomogne uz sve zgode, nezgode i vragolanske ekspedicije, primenjene dečjem programu. Dambo je bio crtani uz koji sam shvatio važnost majke, pri čemu nikada nisam imao ideju niti nameru da mučim životinje, čak sam osetio i veliku povezanost prema slonovima bilo da ih vidim u sklopu cirkusa ili dokumentarnog programa. Sa druge strane ’’Mačke iz visokog društva’’ gledao sam kao usporeni, ali ipak jedan od omiljenih načina da čujem drage numere. Dakle – ni reči o negativnom uticaju. Ako bih bio bezobrazan ukinuo bih ’’Malu sirenu’’ jer, eto, danas mogu da pronađem vezu između toga da žena mora da ćuti kako bi došla do svog princa. Naravno, šalim se za ukidanje. Nema važnije i bolje spakovane kvir priče u heteronormativni okvir od Arijel i želje da postane ’’deo njegovog sveta’’.

Ne volim ekstreme. Niti levo, niti desno orijentisane. Sa te pozicije verujem i da nećemo postati bolji ukoliko slepo prihvatimo, ne preispitujući pravila (i zadatke) politički korektnog. Isto tako, cenzurisanje bilo kog umetničkog dela u njegovom izvornom obliku dovodi u pitanje opštu toleranciju i klimu jednog društva. Utopijska želja za društvom bez predrasuda ne ostavlja prostor filozofskom. A podsetimo, već je umnogome osakaćeno jer je ’’surove’’ bajke sam Dizni pri kreaciji činio naivnijim nego što one zaista jesu. Uostalom, da li ste ikada u originalu pročitali bajke koje mislimo da svi znamo jer smo pogledali crtani film? Međutim, to je takođe stvaralačka mašta i sloboda adaptacije iz jednog medija u drugi. Dizni nikada, bar koliko je meni poznato, nije insistirao na ukidanju izvora njegovog sveta, tj. pisane reči iz koje je nastala nadaleko poznata čarolija. Budući da imam trogodišnje dete u kući, kada ne bih imao druge mogućnosti, bio bih u stanju da ponovo u centralni deo dnevnog boravka postavim VHS rekorder i pronađem svoje stare kasete. I sada, dok ovo pišem, ipak vidim razliku. Ona će to gledati na mnogo većem ekranu od onog mog krajem devedesetih i sa početka 21. veka. Ostavljam mogućnost da od gabarita ’’prozora’’ zavisi svaki detalj, pa i taj da u Mazinom ili Lunjinom pogledu može da se vidi nešto drugo, potpuno suprotno ljubavi. Ipak je romantika još jedno polje koji već godinama sporo, ali veoma efikasno, oseti oštrinu cenzure.

Autor: Stefan Mihajlovski

About the author

Stefan Mihajlovski

Stefan Mihajlovski

Diplomirani komunikolog. Student master programa Proizvodnja TV serija. Pisac knjiga ''14 dana karantina''. ''Ispod grla'' i ''Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti''. TV autor i voditelj. Kolumnista. Aktivista za ljudska prava.

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Oglašavanje

Oglašavanje

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje