Društvo Pozorišta Srbija

Koliko su one „Trpele“!?

Koliko je nasilje nad ženama, odnosno nasilje u porodici uzelo maha govori činjenica da se formira sve više organizacija, te se sve veći broj ljudi uključuje kako bi se pružila adekvatna pomoć žrtvama ove vrste nasilja. Razlog tome nije nagli porast nasilja, jer iskreno, ono postoji od kada postoje i ljudi (a nažalost, još uvek se ne može iskoreniti).

STOP NASILjU NAD ŽENAMA

Kao trenutna pomoć (ali ne i trajna) žrtvama se nudi smeštaj u sigurnim kućama (bar dok se alarmantno stanje ne stiša), ali šta posle!? Kako žrtve trajno zaštiti od nasilnika? Zašto se u 90 odsto slučajeva žrtva uvek vraća svome napadaču? Šta to u njoj stvara takav nagon i takve misli? Predrasude – šta će reći ljudi ili, pak, nemarnost odgovornih institucija i njihovnih radnika? Do koje granice neko može da trpi maltretiranje? Šta onda kada se pređe ta granica, kada situacija izmakne kontroli i dođe do svoje kulminacije, te se završi sa fatalnim posledicama!? Zašto se tek tada javlja reakcija i neka lažna empatija kod svih onih koje (do tog trenutka) nije zanimalo šta će biti sa tim slučajem!? I ko je na kraju kriv!? Naravno (nažalost i netačno), žrtva…

Jedan od projekata koji se bavi podizanjem svesti o ovom problemu je i višestruko nagrađivana predstava „Trpele“.

Predstava "Trpele" (2014)(Fotografija: Predstava „Trpele“, 2014, ZLATIBOR PRESS)

Ovaj komad nastao je na osnovu dokumentarnog materijala – autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače (svoj problem su rešile na najpogubniji mogući način). Ali, i pored svoje ispovedne forme, komad „Trpele“ nije pokušaj da se ove priče što verodostojnije prenesu publici, jer tome služe novine. Ovaj komad i ova predstava su pozorišni pogled na jedan ozbiljan društveni problem.

Predstava "Trpele" (2014)(Fotografija: Predstava „Trpele“, 2014, westinfo)

Ciljevi predstave „Trpele“ su da u društvu podigne svest o prisustvu nasilja nad ženama, da ukaže koliko je ono blizu svakoga od nas, iako to kao društvo u celini odbijamo da prihvatimo, te pred publiku stavlja samo jedan izazov – da shvatimo da se takve stvari ne dešavaju negde drugde. I na kraju, kao svoj dalekosežni cilj, predstava ima i to da bude jedan od koraka u rešavanju ovog problema.

Uloge: Ivana Strugar (Paulina Manov), Danica Ristovski, Jadranka Selec, Milena Pavlović-Čučilović, Nataša Marković, Slađana Vlajović i Milica Zarić.

Reditelj: Slobodan Skerlić.

Scenarista: Milena Depolo i Slobodan Skerlić.

Slobodan „Boban“ Skerlić je srpski scenarista i režiser. Njegov film „Zmajovini pangalozi“ je prvi 3D film sniman u Srbiji (sniman 2015).

Kada muškarac ima pravo da bije ženu?

Ako žena pogreši, ako je nervozan, ako popije, obavezno, ako ustaje pre šest, ako mu se hoće, ako se žena nećka, ako ga to uzbuđuje, ako je voli, ako je mrzi, ako se pravi fina, ako je prostakuša, ako mu odgovara, ako mu stavlja primedbe, ako je ravnodušna, ako mu ne pomaže, ako mu se meša u posao, ako je nerotkinja, ako je sterilan, ako žena ima očekivanja, ako žena nema razumevanja, ako je umoran, ako ima višak energije, ako ima manjak para, ako žena gleda kroz prozor, ako mu ne da, ako mu je već jednom dala, ako je ljubomoran…

Na robiji su. A nisu lopovi, ni razbojnici. Nisu ni ubice. A, ubile su. Ubile su kada više nisu mogle ili nisu htele da trpe. Zašto su do tada trpele? Ko je za to kriv!? Same su krive. Krivi su i ubijeni. Krivi su što su ih premlaćivali, ponižavali, silovali…

Ali, kriv sam i ja koji ovo pišem i vi koji ovo čitate, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što pripadamo društvu koje smatra da žena pripada muškarcu, da svako ima pravo da radi šta hoće u svoja četiri zida, da je razvod sramota, da muškarac ne sme biti slab, niti žena sme biti slobodna. Krivi smo zato što okrećemo glavu, zato što u te stvari ne treba da se mešamo, zato što su nam male batine prihvatljive, zato što pristajemo da postoji makar jedan prihvatljiv razlog da muškarac bije ženu – naveo je reditelj Slobodan Skerlić.

Slobodan Skerlić(Fotografija: Slobodan Skerlić, „Nedeljnik“)

Milena Depolo je srpska dramaturškinja. Od 2007. godine radi u Pozorištu „Boško Buha“, u kojem se njen rad fokusirao na stvaralaštvo za decu i mlade. Sarađivala je sa pozorišnim rediteljima svih generacija. Najpoznatija je po delima tematskog sadržaja, u kojima govori o problemima nasilja. Selektor je TIBA Festivala (festival pozorišta za decu i mlade) i član boarda ASSITEJ-a Srbija (udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade). Dobitnica je nekoliko nagrada, među kojima su: Nagrada „Josip Kulundžić“ (na Fakultetu Dramskih Umetnosti – 2004), Nagrada Filmskog centra Srbije (na Konkursu za razvoj scenarija – 2006), Nagrada za najbolji tekst na festivalu „Pozorište Zvezdarište“ – za komad „Cvrčak i Mrav“ (2012)

Milena Depolo(Fotografija: Milena Depolo, „Cosmopolitan“)

Prema podacima istraživanja Viktimološkog društva Srbije (od 2006. do 2013. godine): Svaka treća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici. Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja, a svaka četvrta je (bar jednom) bila izložena fizičkom nasilju u porodici. Policiji se u Srbiji prijavljuje samo 16,5 odsto slučajeva nasilja u porodici. U 25 odsto ispitanih slučajeva nasilje se ponavljalo više od pet puta. U 18 odsto slučajeva, sem žene, zlostavljani su i drugi članovi porodice. Čak 7,4 odsto nasilnika koristi oružje ili oruđe kojim može da zada teške telesne povrede, dok je u 37,2 odsto slučajeva nasilnik bio pod dejstvom alkohola. U 74,8 odsto slučajeva nasilja nad ženama nasilnik je njen sadašnji ili bivši muž, a u ostalim slučajevima to su: očevi, majke, deca… Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi 25 odsto se odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki. Najčešći vid nasilja nad ženama, odnosno nasilja u porodici je psihičko nasilje (u 60 odsto slučajeva).

ZAUSTAVIMO NASILjE ZAJEDNO

Ova maestralna predstava premijerno je izvedena 13. oktobra 2013. godine, a biće ponovo odigrana večeras i 12. decembra 2015. godine, na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta (do sada je imala preko 100 izvođenja širom Srbije).

„Obojite svet u narandžasto: zaustavite nasilje nad ženama i devojkama“ – moto je ovogodišnjeg Međunarodnog dana protiv nasilja nad ženama (ovim povodom se i izvodi predstava „Trpele“). Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama, odlukom Ujedinjenih nacija, od 17. decembra 1999. godine, sećanje je na 25. novembar 1960. godine kada su u Dominikanskoj republici, po naredjenju diktatora Rafaela Truhilja, brutalno ubijene sestre Patrija, Minerva i Marija Tereza Mirabal. Aktivistkinje protiv nasilja u porodici 25. novembar obeležavaju od 1981. godine. Sve do 10. decembra, kada je Međunarodni dan ljudskih prava, biće održan niz „narandžastih“ akcija posvećen ovom problemu i borbi protiv polne diskriminacije i nasilja.

Ovog problema (i pokušaja njegovog rešavanja) treba da smo svesni svakog dana, jer posledice koje on nosi sve su češće i veće.

Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama

Predstava „Trpele“ počinje u 20 časova i 30 minuta. Karte možete kupiti na biletarnici Beogradskog dramskog pozorišta.

Pogledajte video snimak o ovoj predstavi:

Pogledajte video snimak dela ove predstave:

About the author

Nikola Stojanović

Nikola Stojanović

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily magazin | Njegove tri najveće ljubavi u umetnosti jesu: gluma, pisanje i novinarstvo. Smatra da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije – bez kojih je život besmislen! | Redovni je član Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.