Društvo Srbija

Inovativna medicinska tehnologija predstavlja nove metode za borbu sa atrijalnom fibrilacijom

„Dok 10 miliona odraslih Evropljana ima dijagnozu atrijalne fibrilacije, u budućnosti će njeno lečenje biti još veći izazov, jer se očekuje da broj obolelih od ove aritmije poraste na 14 do 17 miliona ljudi u Evropi do 2030. godine”, rekao je prof. dr Goran Milašinović, predsednik Radne grupe za pejsing i resinhronizaciju i direktor Pesmejker centra Kliničkog centra Srbije, danas na konferenciji za novinare u okviru 14. Međunarodnog kongresa Kliničke kardiologije i srčane slabosti “ CardioS 2016.”

?

Konferencija je održana u pokretnoj jedinici za elektrofiziologiju i ugradnju pesmejkera. Unutar ove interaktivne mobilne jedinice, specijalnog autobusa “Millie The Heart Express“ (koji je obezbedila kompanija Medtronik), novinari su imali priliku da uživo vide i da se upoznaju sa najnovijim medicinskim dostignućima u oblasti ustanovljavanja, praćenja i lečenja atrijalne fibrilacije.

„Važnost atrijalne fibrilacije ogleda se u komplikacijama koje ona uzrokuje drugim organima i sistemima, od kojih je najvažnija komplikacija moždani udar. Osim toga, ova aritmija izaziva hronične simptome poput lupanja srca, zamora, kao i ograničenja ili nemogućnosti za obavljanje fizičkih aktivnosti. Danas je promenjen fokus lečenja AF, sa lekova za kontrolu ritma, na lekove koji sprečavaju moždani udar, antikoagulante, i takozvanu primarnu prevenciju, što podrazumeva lečenje srčanih bolesti pre nego što se atrijalna fibrilacija prvi put pojavi i registruje. Ozbiljan problem je takozvana „nema“ atrijalna fibrilacija, koja može da se pojavljuje i do deset godina pre prve registrovane, a podjednako je opasna kao i registrovana. Zbog toga dugotrajno praćenje srčanog ritma ima najveći značaj“, dodao je prof. Milašinović.

interaktivni autobus

Za praćenje se danas koristi i minimalno invazivni uređaj, koji omogućava da su dijagnostički podaci telemetrijski uvek na raspolaganju lekarima, bilo gde da se nalaze Uređaj se ubacuje ispod kože, injekcijom, kroz mali rez, manjiod 1cm) u gornjem levom delu grudi, a može da snima i šalje podatke u vremenskom trajanju do 3 godine i nema kontraindikacije za snimanja magnetnom rezonancom. gde može da ostane do 36 meseci. Ovaj uređaj čak ne mora da se uklanja ako pacijent treba da uradi magnetnu rezonancu.

Iako su lekovi i dalje prva linija u lečenju AF, klinička istraživanja pokazuju da farmakološka terapija ne daje rezultate kod oko polovine pacijenata sa simptomima bolesti. Osim lekova, sve bolji tretman atrijalne fibrilacije omogućavaju savremene, minimalno invazivne procedure, od kojih se sve više radi kateterska ablacija, minimalno invazivna procedura koja može da se koristi i pre lekova, ili ako oni ne uspeju da regulišu srčani ritam.

„Za ovu proceduru koristimo dve glavne tehnike: kriobalonablaciju i radiofrekventnu ablaciju. Kod radiofrekventne ablacije primenjuje se toplota za “spaljivanje” tkiva, a kod krioablacije,  deo srčanog tkiva se “zamrzava”. Obe tehnike za rezultat imaju eliminisanje problematičnog srčanog tkiva i formiranje ožiljka unutar srca, oko pulmonarnih vena, što blokira električne signale koji su izazivali nestabilan srčani ritam. Kateterska ablacija, u kombinaciji sa ostalim načinima zbrinjavanja pacijenata, može veoma uspešno da leči atrijalnu fibrilaciju. Ako se primeni na vreme, ova procedura može trajno da izleči atrijalnu fibrilaciju u 70 do 80 odsto slučajeva”, rekao je dr Dejan Vukajlović, načelnik Laboratorije za invazivnu elektrofiziologiju i elektrostimulaciju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i dodao „U ovom trenutku u Srbiji ima sedam, osam lekara koji su obučeni za izvođenje kateterskih ablacija. Na našem Institutu, nažalost, postoji lista čekanja od gotovo 1000 ljudi, u Kliničkom Centru Srbije situacija nije mnogo bolja. Taj broj je samo vrh ledenog brega, imajući u vidu, na primer, broj kateterskih ablacija koje se rade u zemljama slične veličine kao Srbija. U Češkoj Republici godišnje se uradi 2.300 procedura, što je 10 puta više nego kod nas, a u Nemačkoj se izvrši čak oko 40 000 ovih intervencija godišnje.“

Dok je za radiofrekventnu katetersku ablaciju od najveće važnosti umešnost i iskustvo lekara koji izvodi ovu metodu, kod krioablacije, uspeh intervencije u velikoj meri pospešuje i anatomska prilagođenost kriobalonkatetera, koja omogućava da se problematično srčano tkivo relativno jednostavno u potpunosti „zamrzne“, a neujednačen srčani ritam trajno reguliše.  

 „Usled nepravilnog ritma u pretkomorama srca tokom atrijalne fibrilacije, može nastati krvni ugrušak.”, rekao je asistent dr Nebojša Mujović, načelnik Odeljenja za invazivnu elektrofiziologiju Kliničkog centra Srbije. – “Prisustvo ove aritmije udvostručuje smrtnost i pet puta povećava rizik od moždanog udara koji je često praćen trajnim invaliditetom. Atrijalna fibrilacija je najčešća aritmija zbog koje se bolesnici hospitalizuju. Česta su ponavljana bolnička lečenja, izmene terapije i dopunska ispitivanja, a onesposobljavajući simptomi i komplikacije aritmije značajno opterećuju zdravstveni sistem. Kateterska ablacija atrijalne fibrilacije danas predstavlja najuspešniji oblik lečenja ove aritmije i efikasnija je od raspoložive medikamentne terapije. Nakon procedure poboljšan je kvalitet života i bolesnici se vrlo brzo vraćaju normalnim aktivnostima. Osim toga, kod odabranih bolesnika sa pridruženom srčanom slabosti uspešna ablacija aritmije može značajno oporaviti snagu srčanog mišića. Dugoročnim istraživanjima je pokazano da se efekat intervencije održava na duge staze, te da nema značajnih odloženih komplikacija.“   

About the author

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.