Događaji Srbija

Odlazak velikana likovne scene Ljube Popovića

„Ogromna većina ljudi na planeti nije svesna svog postojanja. Nisu svesni da imaju samo jedan život. Dogodi mi se da subotom dođem na Monparnas i nađem se u gomili naroda. Gledam onaj svet oko mene i pitam se da li su svesni sebe, života i svega što ih okružuje? Čovek je dezorijentisan. Gogen je jednu svoju kapitalnu sliku nazvao “Ko smo, šta smo i kuda idemo”. To sve govori.“

Noćas je u Beogradu preminuo Ljubomir Ljuba Popović, jedan od najcenjenijih savremenih srpskih slikara, kako u domaćim, tako i u međunarodnim krugovima. Duga i teška bolest ipak je bila jača.

1_zps91f8458d

Rođen je 1934. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu. 1960. godine postaje član čuvene grupe Mediala, koju su činili Olja Ivanjicki, Leonid Šejka, Miro Glavurtić, Siniša Vuković, Kosta Bradić, Uroš Tošković, Miodrag Dado Đurić… Od 1991. je član SANU van radnog sastava. Nakon prvog, dvonedeljnog boravka u Parizu, posvećenog najvećim delom posetama Luvru, učestvovao je u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu. Godine 1963. preselio se u Pariz i od tada je radio i stvarao u Francuskoj. O njegovom delu pisali su Alen Boske, Alen Žufroa, Andre Pjer de Mandijarg i Patrik Valdberg, a kasnije i mnogi drugi autori, medju kojima Etijambl, Žan-Klarans Lamber, Žil Nere, Gustav Rene Hoke, Žan-Kristof Baji, Žan-Luj Ferije, Izor de Sen Pjer, An Tronš, Saran Aleksandrijan, Mišel Elenberger. Ljuba Popović je živeo u Parizu od 1963. godine, a u Beogradu je boravio krajem prošle godine kada je u Galeriji RTS-a priređena retrospektivna izložba u čast slikarevog 80 rođendana, koja je ujedno bila i njegova najveća izložba u glavnom gradu Srbije. Nedavno je u medijima svrstan u najplaćenije srpske slikare. Njegova dela se nalaze u prestižnim galerijama, muzejima i kolekcijama širom sveta.

„Slikarstvo se sastoji iz tonova i zvukova, kao i muzika. Muzička kompozicija je namenjena ušima. Slikarstvo je isto tako zvuk, samo ne za uši, nego za oči. Pikturalnost je bogatstvo slike u treptajima. Koliko slika treperi, toliko ima niskih i visokih tonova. Koliko puta su oni umnoženi, do te mere ide njen kvalitet. Zavisi od čoveka da li ume i kako će to da primi.“

Popović je bio umetnik britkog jezika i često je govorio i o odnosu zemlje prema umetnosti, ali je smatrao i da kultura umire u celom svetu – od Pariza gde je radio, preko Beograda gde je prvu veliku izložbu napravio tek prošle godine, do Valjeva gde je osnovao Modernu galeriju.

„Odbijam da primam nagrade. Odbio sam svojevremeno i francusku Legiju časti, koju mi je dodelio ministar kulture Fransoa Leotar. Moje najveće nagrade su što se moja slika „Mesečarka“ nalazi u najvećoj svetskoj kolekciji nadrealističkih slika kod Danijela Filipakija u Njujorku, što je moj veliki format ušao u „Istoriju simbolizma“ u izdanju „Tašena“ i što sam prvi slikar sa teritorije bivše Jugoslavije kom je u Francuskoj, 1970, objavljena monografija. Van pameti je davati nagrade slikarima. Normalno je davati nagrade piscima, rediteljima, jer to čini da budu bolje primljeni u narodu.“

„Pošto je prošao kroz više razvojnih stvaralačkih faza čiju su suštinu dobri poznavaoci njegovog obimnog opusa odredili kao raspadanje u smrti ili erosu, Ljubomir Popović je tokom dve-tri minule decenije izgradio jednu posve osobenu slikarsku poetiku čiju estetsku bit, doista, nije lako definisati. Zato je u pravu Milenko Radović, autor monografske studije „Ljuba Popović ili Prizivanje svetlosti“, kada zapaža da je on „pominjan kao pripadnik Mediale, zatim nadrealističkog, fantastičnog ili metafizičkog slikarstva“, odnosno da je u nekim ekstremnim slučajevima dovođen u vezu sa izvesnim paranaučnim ili kvazi – mističnim sistemima ili da su ga proglašavali za uspešnog tumača egzistencijalnih ljudskih teskoba itd. U pravu je još, i kada zaključuje da su svi „čestiti“ biografi Ljubinog života i tumači njegovog dela ostajali praznih ruku, navodno zato što „ih je visoko nadmašio i lucidnošću i neuporedivim stvaralaškim entuzijazmom“, kaže Nikola Kusovac u svojoj Antologiji srpskog slikarstva druge polovine XX veka.

La jeunesse tourmentée de cavalier Georges, 1998. ulje na platnu 55 cm × 46 cm
La jeunesse tourmentée de cavalier Georges, 1998.
ulje na platnu 55 cm × 46 cm

„Međutim, činjenicu da je Ljubino delo dosta teško podvesti pod neku od postojećih stilskih odrednica, ne bi trebalo objašnjavati uopštenim sporenjima lucidnosti i entuzijazma likovnih kritičara, istoričara i teoretičara umetnosti. Trebalo bi samo pažljivo analizirati osobenosti njegovog stvralačkog postupka i znati da on delu, crtežu ili slici, nikada ne pristupa sa unapred određenim ciljem, ne radi na zadatu temu ili prema prethodnim skicama i studijama. Stoga svaki njegov rad predstavlja više ili manje uzbudljivu avanturu sa krajnje neizvesnim ishodištem. Postaje jasno da se zreli Ljuba opredelio za jedan vid novog simbolizma, da se otisnuo na put koji vodi ka totalnom slikarstvu, ka slici u kojoj je svaki detalj ravan celini ili je celina sama po sebi“, dodaje Kusovac.

Ljuba Popović biće sahranjen u Valjevu sledeće nedelje. Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

About the author

Adria Daily Magazin

Adria Daily Magazin

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Add Comment

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.