Kad me ščepa čežnja, kad ne znam šta ću sa sobom, poželim da sam ptica, da preletim tvoje nebo i uverim se da si dobro. Kad me stignu lude bube I u glavi haos...
Category - Poezija
Bole te pluća od svih sranja oko tebe, od ovog sivila i ove bede, ležeći, ubijaš sebe. Svaki dim je korak do mira, ili samo tako misliš. Izgorena pluća...
Možda se pretvorim u hiljadu boja i ostavim najtanji trag na tvojim stazama i onda… Kad se sumrakom mjesec bude uvlačio u tvoje prozore nađeš na zidu...
Živim, u srcu neotkrivenih stvari, namerno sam podigao kuću, tamo gde sam se uplašio poleta. Umirem, kada više nemam šta da kažem, mogao bih da budem i...
Oprosti mi jednom nedovršenom, teškom pesmom, a ja ću se povući iza sanjivih recitala, u kraj senke. Nikada nisam vodio bezbolnu igru, zaboravio slom. Mene...
Neću više da pišem, reči su davno postale preskupe, samo, ja sam imao druga posla, popisivao sam stvari, nagomilane na ulazu u moju sobu, brižljivi ljudi su mi...
Rodilo se jutro drugačije od ostalih Različito, ni nalik prethodnim. Jutro, koje mi je skinulo maglu sa misli. I nije to obična različitost I nije to obično...
Nemarno budni, u strašnoj luci greha i bola, čekamo dan, komad hleba. Pevamo izmaglici iznad potopljenih jarbola, kao da nema drugog neba. Vetar sa...
Daj mi znak, trepni mi srcem, da smo još živi i da nas ne guta mrak. Vrati mi iskru u očima, nasmej me ako si hrabar! Budi moj lični pajac, osmehom speri moje...
U mračnoj sobi prepunoj dima Sa crnim oreolom oko duše, Na stolu izgužvane maske, pokidane niti, Iscijepane rite prošlih boli, Sve skupljeno, onako prosto...
Nadvila se magla nad tihim sokakom i pred svaki korak poglede mi guši. Natežem se kao slepac s kakvim štapom, koji samo sapliće me, obara i ruši. Nailazim...
Ko, ko smo MI? Je l’ se išta od onoga što se zbilo zaista dogodilo? Ko, ko si TI? Da li tračak nade koji pratim ili mrak koji pade kada se za zrno...
A kad zorom, zamiriše burek, žvaću cure, zvekeću đinđuve, popilo se, ko nikad, ko uvek, ljubile se, lagale protuve… Zvezde znaju kad beže očima, tik...
Indijanac među kaubojima, uglavnom je to sve što čovek jeste i sve što on nije. Izgubljen u kiču, a traži jednostavnost. Kakva klopka! Svi živimo u njima...
Gost iz detinjstva: „Pocepaj to more crvenim rukama naslikaj drugo, uzavrelo. Zamesi duži vrat žirafi, glupav je – otkini joj troćoškastu glavu. Ne...
Dal može zora biti tužnija i poj ptica sjetniji nego kad srce ostavljaš pred vratima koja su bila tvoj prozor u svijet. U ovom nepomičnom položaju, dok se ruši...
Po duši te poznajem! Koju god masku da staviš Znam kako dišeš. U koji god oblik da se zavučeš Znam da si tu… Po duši te poznajem! I kad sanjam...
E, baš da prestanemo da virimo iza pejzaža, neka se bez naših boja na slici rodi – veliki hrast rascepljen gromom, senka ptice, krug požutele trave...
Krug nema kusur, iz početka u kraj, iz kraja u početak, ništa ne živi bez ljubavi, i pored smrti, beskrajno bivstvovanje u beskonačnom, a putniku je potreban...
Došla je vladarica Trenutna nam gospodarica. Donela je sneg, Koji se pretvori u led. Dok sneg pada Led vlada. Na ulici napravi se staza, Na nju sleću sanke...
Dozvolim ponekad sebi Taj izlet u snove Jer tamo nema laži I tamo je sve po mome. Dozvolim ponekad sebi I da sanjam budna Jer sanjarenje je tako lepo A...
Znaš… Srešćemo se na samoj ivici svesti, tamo gde se vreme cedi kao med, gde prestaju poruke, pozivi, vesti, a slike ne govore, ne zavode red. Uzalud...
Pssst tamne sjene, povucite se u mrak, ono duše spava. Povucite se i ne remetite mir koji smo našli u onoj zori koja je milovala sanjive oči. Nebo nikad nije...
Samo stopala do broja 28 imaju pravo da ruše kule od peska. Samo ljudi stariji od 70 godina imaju pravo da žive u prošlosti. Samo žene mogu da komentarišu...
Verujem da negde postoji grad, iznad zvezda, ušuškan, sa ulicama snova, raskrsnicama želja. Verujem da negde snivaš, čekaš, pevaš moje ime. Verujem da ću stići...
Zlatni zraci sunca svoju nemoć dočekaše. Umorni i tužni u mlaku tamu brzo hrle. Svi pogledi ka njenoj koži počinju da plaše. I nezasito senzualni sve me jače...
Ušće sna u javu, čin prvi – odranja se vreme od nesklada, puši se matica vrele krvi. U meni, kamen vodi ne pripada. Ruke na pesku, čin drugi –...
Svojim pogledom me topi Njena veština je sve jača Na tren oči sklopi Kao da lišava se mača I lagan joj je korak Pomišljam da leti Dok osmeh nije gorak A šarmom...
U daljini vrebam večni zorin sjaj. Već prepušten plutam tihim talasima beskraja. Po dubini mračnoj tražim izgubljeni raj. Sa poslednjim zrakom sunca nestajem i...
Tvoje reči me umotaju Kao šareni papir poklon. Tvoj glas me greje Bolje nego beogradsko centralno. Tvoja mašta me diže U oblake gde me čekaš. Tvoji dodiri mi...
Mrzovoljnim činovnicima godi kad se pravim blesav. Sveštenici bi hteli da budem naivan. Drot me ne bije kad ne pružam otpor. Mediji me pritiskaju da pokažem...
Pošalji joj pismo odvedi je na kolač provozaj je na biciklu Lažu da je staromodno. Prošetajte parkom uberi joj maslačak otputujte negde vozom Lažu da je...
Oglašavanje
