Category - Poezija

Poezija Srbija

Kiša

Uporna prodire u pukotine tela i njima zatvara one zemljine, tako da je površina glatka, kao kod finalnih radova, kad se sav materijal istroši. O autoru...

Poezija Srbija

Smrt

Nedelju dana pred Strasni petak umrli smo. Naša smrt smrdela je na alkohol. Naše grobnice, kao mačka svoje mrtve mladunce, kiša ne liže. Ona ih kao lama pljuje...

Poezija Srbija

Dom

Letnji jezik liže sve naše pokušaje da sagradimo dom. Prizivamo kišu da nam pokaže temelje. Vadimo korenje, sakupljamo braon lišće za podrum, narandže za...

Poezija Srbija

Nikad

I nikad mi doći nećeš jer ti čak i ne postojiš. I nikad me nećeš k sebi čvrsto priviti u drvenom krevetu u kući od topola, u sobi u kojoj gori kandilo, kao...

Poezija Srbija

Čaj od lipe

Pijemo čaj od lipe na tvome balkonu koji ruže štite od spoljašnjeg sveta. Nebo je obično, vazduh velikog grada, dan gubi snagu, ne razumemo se baš u...

Poezija Srbija

Letiš, ptico

Letiš, ptico, širom raširenih krila. Letiš iznad ovog uništenog plavetnila.   Letiš, ptico, visoko – daleko od svih nemira. Letiš tamo gde reč ogavna...

Poezija

Radi na sebi!

  Radi na sebi, kažu mi neki ljudi, lezi na vreme i rano se budi, nemoj biti neozbiljan, budi srećan, što si vazda mrzovoljan, radi na sebi, započni odmah...

Poezija Srbija

Vrata grandiozna

Svako na svetu ima osećaj taj ‒ Da voli i da bude voljen sav. Svako na svetu ima svoj raj, Krije ga od zlih kao plen gladni lav.   No kada zagrmi i munja...

Poezija Srbija

Tebe nema…

Cvrkuću nebeska zvona još jednog ozeblog septembarskog jutra. Sve je kao i onda, toga dana, toga iščekivanog sutra. Ali tebe tu više nema. Samo tebe nema…...

Poezija Srbija

Tajpan

Tri dečaka u čoveka za noć pretvorila si. Jedan san i mašte igru za tren uništila si! Ono odelo više nije tesno Kada ovo srce je besno.   Tada znao nije...

Poezija Srbija

Dve grlice

Kako da tugu srećom nazovem? Kako da pustim te da od mene ponovo odeš? Znaš da zaborav izbrisati neće i nas. Znaš da svet moj nestaće opet začas. U meni još...

Poezija Srbija

Bure zavisti

Znam da moje su Tužne pesme, Ali bure zavisti ljudi oko mene Stalno besne.   Stanem i pognem glavu, Pogledam, i ne znam kojim putem… Kada bih samo mogao...

Poezija Srbija

Brodolomi

Ja te voleo, Ti me bolela. Ja te želeo, Ti me proklela.   Ma šta zna ludo moje Kada mislilo da samo je tvoje! Šta zna istina u laži? Ma daj, samo mi ti to...

Poezija Srbija

Dete sreće

Tamo negde gde spava mržnja duše tvoje, Tamo negde ja živim za oboje. Tamo negde gde sve mirno je i tiho, Tamo negde ja sam tvoj neko i tvoj niko. Tamo negde...

Poezija

Honey, I’m Home

Nogu pred nogu, gromoderinom, pogurene želje krte podaju kosti. Obustava vatre, zvižde bezdomni, pevaju nišči, sticaj sklonosti. Vazduha! Zemlje! Vode! Kroz...

Poezija

Nedostajanje IX

Nedostaješ mi. Kao prerezana na pola nožem za pomorandže. U ranu zoru. Hladnu, jesenju, bez sunca, bez mirisa. Bez tebe. Poželim ćutati. Ugristi samu sebe...

Poezija

Kukuta i med

Svako je nešto obećao sebi: travar – da mi otkrije tajnu bilja, lekar – da mi predoči katalog bolesti, advokat – da me nauči da ne osećam...

Poezija

Živeti se, mora

Naklapanja krivotvore ljude, pospan, držim se stvarnim. Ono što je ostalo od mene gomila ne može da spozna.   Došao sam nepozvan, sam, a ostajem do kraja...

Poezija

Otac i ja priličimo

  Otac mi pruža alat, prepustio mi je visinu, ovako, pred nosom, zidovi otkrivaju neviđene rane, vijugave tragove krvi, ostatke potpisa, mog ili očevog...

Poezija

Posle predstave

Đonovi se lepe za prosutu prošlost. Ni pored najbolje volje, ne možeš tiho da prođeš. Ubada te žaoka zaboravljenog monologa. Bljesak obasjava prazne tribine...

Poezija

Zdravo za gotovo

Zdravo Zabavljen sobom nanosim se na trenutak okrenut drugom i srmim ošte ivice mraka samo da bih video kako između sečiva prolazi vreme. Boja može da vrišti...

Poezija

Promašen

Pucali su na mene: Truli zubi zajedljivaca, Suvi prsti prevaranata, Bele čarape vlasnika mišljenja, „P“ na usnama besnih pijanaca, Zdravlje jedrih glupana...

Poezija

Kamenom po prašini

Odbijam, neću, ne želim – samo iz ne vidim početak. Gotovo, ujutru se selim; kao da imam neki imetak.   Prodajem zakinuto vreme, izdaću nenameštenu lažu...