Letiš, ptico, širom raširenih krila. Letiš iznad ovog uništenog plavetnila. Letiš, ptico, visoko – daleko od svih nemira. Letiš tamo gde reč ogavna...
Category - Poezija
Radi na sebi, kažu mi neki ljudi, lezi na vreme i rano se budi, nemoj biti neozbiljan, budi srećan, što si vazda mrzovoljan, radi na sebi, započni odmah...
Anti-recenzija Piskaralo jesam, ali recenziju zbirke poezije nikada nisam pisao. Kako i ima li uopšte smisla na-pisati recenziju poezije? Oceniti, kritički...
poslednjih nekoliko decenija nedostaje mi na TV* programu rezime prethodne godine kroz oblasti (knjige, filmovi, muzika, sport, događaji). Jer, ko će još to da...
Svako na svetu ima osećaj taj ‒ Da voli i da bude voljen sav. Svako na svetu ima svoj raj, Krije ga od zlih kao plen gladni lav. No kada zagrmi i munja...
Cvrkuću nebeska zvona još jednog ozeblog septembarskog jutra. Sve je kao i onda, toga dana, toga iščekivanog sutra. Ali tebe tu više nema. Samo tebe nema…...
Piše mi da ne želi samo seks već nešto više pitam se šta ima više od seksa kaže mi da želi da me upozna kažem joj bolje da se viđamo u tvom i mom krevetu ona...
Tri dečaka u čoveka za noć pretvorila si. Jedan san i mašte igru za tren uništila si! Ono odelo više nije tesno Kada ovo srce je besno. Tada znao nije...
Kako da tugu srećom nazovem? Kako da pustim te da od mene ponovo odeš? Znaš da zaborav izbrisati neće i nas. Znaš da svet moj nestaće opet začas. U meni još...
Ostani, sačekaj. Ne idi. Pa šta ako su praznici. Ostani sa mnom da budemo ludi, Da krademo zvijezde i krijemo ih po džepovima. Ostani da ne ustajemo iz kreveta...
Znam da moje su Tužne pesme, Ali bure zavisti ljudi oko mene Stalno besne. Stanem i pognem glavu, Pogledam, i ne znam kojim putem… Kada bih samo mogao...
Ja te voleo, Ti me bolela. Ja te želeo, Ti me proklela. Ma šta zna ludo moje Kada mislilo da samo je tvoje! Šta zna istina u laži? Ma daj, samo mi ti to...
Ostani, sačekaj. Ne idi. Pa šta ako su praznici. Ostani sa mnom da budemo ludi, da krademo zvijezde i krijemo ih po džepovima. Ostani da ne ustajemo iz kreveta...
Tamo negde gde spava mržnja duše tvoje, Tamo negde ja živim za oboje. Tamo negde gde sve mirno je i tiho, Tamo negde ja sam tvoj neko i tvoj niko. Tamo negde...
Ako mi nekad opet budeš pisala pjesmu, na dan nekog tuđeg vjenčanja, ne brini, znaću da nisi ti žena u bijelom osujećena za jedno srce, i sa blaženim osmijehom...
Gledam u daljine iza sebe I vidim obronke tragova koraka nade. Leteo sam pun elana, Krila isekoše mi oni kojima Tuđi uspeh je bolna rana! Sebe ne...
Ni kao rana buđenja, ni kao jaka jutarnja kafa, ni Koenova pevanja na radiju nisu ista Jer, više ne stanuješ tu u mojim prstima, ni u mojim pogledima, Ti više...
Alkoholičarima nije potrebna ljubav, samo cigarete i flaše alkohola Ne trebaju im šetnje, niti radosni prolaznici, zaljubljeni parovi Dajte nam da pijemo...
Vazduh je mirisao na buđ, jecela je tišina, bezbroj nesrećnih parova upiralo je prste u nas dvoje Obezglavljeni usamljenici visili su na terasama porušenih...
Vukli se ulicama usamljenim srećni, nasmejani, svi izgovoreni sinonimi za ljubav odjekivali su zgradama nismo Mi Ćutali dva-tri sata, Koen je pevao, vino se...
Trebaju mi tvoje ruke, trebaju mi tvoje usne, osmeh, beskonačna tišina i moji prsti šetaju po tvom telu Želeo bih da smo oboje ptice zarobljene u velikom...
Danas bih mogla da ti napišem hiljadu i jednu lažnu ljubavnu pjesmu i da sa njima napravim dvorac od leda. Napravila bih ti od stihova nebo i oluju iscrtala na...
Holandska aukcijska kuća “Bub Kujper” objavila je da će ponuditi na aukcijsku prodaju izuzetno retku, rukom napisanu pesmu Ane Frank, koju je...
Nogu pred nogu, gromoderinom, pogurene želje krte podaju kosti. Obustava vatre, zvižde bezdomni, pevaju nišči, sticaj sklonosti. Vazduha! Zemlje! Vode! Kroz...
Nedostaješ mi. Kao prerezana na pola nožem za pomorandže. U ranu zoru. Hladnu, jesenju, bez sunca, bez mirisa. Bez tebe. Poželim ćutati. Ugristi samu sebe...
Svako je nešto obećao sebi: travar – da mi otkrije tajnu bilja, lekar – da mi predoči katalog bolesti, advokat – da me nauči da ne osećam...
Naklapanja krivotvore ljude, pospan, držim se stvarnim. Ono što je ostalo od mene gomila ne može da spozna. Došao sam nepozvan, sam, a ostajem do kraja...
Otac mi pruža alat, prepustio mi je visinu, ovako, pred nosom, zidovi otkrivaju neviđene rane, vijugave tragove krvi, ostatke potpisa, mog ili očevog...
Đonovi se lepe za prosutu prošlost. Ni pored najbolje volje, ne možeš tiho da prođeš. Ubada te žaoka zaboravljenog monologa. Bljesak obasjava prazne tribine...
Zdravo Zabavljen sobom nanosim se na trenutak okrenut drugom i srmim ošte ivice mraka samo da bih video kako između sečiva prolazi vreme. Boja može da vrišti...
Pucali su na mene: Truli zubi zajedljivaca, Suvi prsti prevaranata, Bele čarape vlasnika mišljenja, „P“ na usnama besnih pijanaca, Zdravlje jedrih glupana...
Vidiš, ja bih tako blesavo mogao da budem tvoj otkačeni novembar, totalno šašav i srcoglav, do dna duše iskvaren tvojim poljupcima. Znao bih da te najjače...
Odbijam, neću, ne želim – samo iz ne vidim početak. Gotovo, ujutru se selim; kao da imam neki imetak. Prodajem zakinuto vreme, izdaću nenameštenu lažu...
Ispovest, prekinuta grmljavinom, onemela je tišinu. Prstima oživljavamo, tela. Meso, neće poželeti razgovor, ali usne iščekuju dah. Drugačije ne možemo...
Kad me ščepa čežnja, kad ne znam šta ću sa sobom, poželim da sam ptica, da preletim tvoje nebo i uverim se da si dobro. Kad me stignu lude bube I u glavi haos...
Bole te pluća od svih sranja oko tebe, od ovog sivila i ove bede, ležeći, ubijaš sebe. Svaki dim je korak do mira, ili samo tako misliš. Izgorena pluća...
Možda se pretvorim u hiljadu boja i ostavim najtanji trag na tvojim stazama i onda… Kad se sumrakom mjesec bude uvlačio u tvoje prozore nađeš na zidu...
Živim, u srcu neotkrivenih stvari, namerno sam podigao kuću, tamo gde sam se uplašio poleta. Umirem, kada više nemam šta da kažem, mogao bih da budem i...
Oprosti mi jednom nedovršenom, teškom pesmom, a ja ću se povući iza sanjivih recitala, u kraj senke. Nikada nisam vodio bezbolnu igru, zaboravio slom. Mene...